Вијести, Регион

Висок цех за неискоришћене кредите

timthumb.php

Више од половине новца уговореног кредитима у Србији у претходних шест година није искоришћено. Због тога је страним кредиторима плаћено 430 милион евра казне. Министарство финансија саопштило да неће бити нових кредита док се не повуче бар 70 одсто уговорених за које је гаранције дала држава. Стручњаци истичу да је потребна већа одговорност и државе и службеника.

Само у прошлој години због уговорених, а неискоришћених кредита плаћено је 430 милиона евра страним кредиторима. Због ситуације у којој инвестиције стоје, а трошкови расту, Министарство финасија подвлачи црту. Прошлог месеца саопштило је да о новом кредиту нико неће моћи да размишља док не повуче бар 70 одсто већ уговорених, за које је гаранције углавном дала држава.

Иако смо се радо и повољно задуживали, у последњих шест година чак 3,3 милијарде остале су неискоришћене. То је више од половине уговореног. Задуживали су се сви – држава, градови, јавна поредузећа, коридори, топлане, „Србијгас“. Само ЕПС има 600 милиона евра неискорисћених кредита.

„Ми смо већ дали налог да јавна предузећа дају тачну листу приоритета, односно зашто нису искористили кредите. А друго да видимо да ли су неки кредити потребни, ако нису ми смо спремни да их повучемо као држава“, каже министарка енергетике Зорана Михајловић.

По малој искоришћености кредита предњаче Железнице. Зато су рекордери и са пет милиона евра плаћених пенала страним кредиторима.

„Ем што смо платили пенале на рачун наших грађана, паре давали страним банкама због такве лоше политике, изгубили смо и у оном другом правцу, нисмо успели да реконструишемо пруге“, каже директор Железница Србије Драгољуб Симоновић.

Пре руског кредита, највећи зајмодавци Железницама биле су Европска инвестициона и Европска банка за обнову и развој. Међутим у протекле четири године, од одобрених више стотина милиона евра, на пројекте је утрошено свега 66 милиона.

Ново руководство повукло је још 21 милион. Под лупом су сви уговори, од неких ће се кажу, вероватно одустати. Сличан посао око кредита је и пред осталим јавним предузећима.

„Можда ће се ту и тамо неки пребацити са једног пројекта на други и то би било корисно, али чешће ће се догађати да ћемо само плаћати накнаду“, објашњава консултант за стране инвестиције Милан Ковачевић.

У случају Коридора 10, читава милијарда још није искоришћена. Стручњаци кажу да кредите не треба узимати пре детаљно урађених пројеката. Посебан опрез је потребан када је реч о државним гаранцијама.

„Држава не би требало да даје гаранције ниједном предузећу а да се претходно не увери да може да врати кредит. Код нас је давање гаранција јавним предузећима служило за прикривено задужење државе“, истиче Ковачевић.

То би спречило беспотребне трошкове државне касе, али је неопходна и већа одговорност службеника.

Многи тврде да већ одобрени новац није користио зато што корупција није могућа код кредита који долазе од међународних финасијских институција.

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *