Регион

Угрожен рад научника из Србије у ЦЕРН-у

cern

Србија је у јануару 2012. године постала придружени члан Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), али до данас није платила чланарину која за годину дана износи милион швајцарских франака. Упркос томе, ресорни министар Жарко Обрадовић сматра да неће бити доведено у питање учешће Србије у ЦЕРН-у.

Иако из Министарства науке поручују да је уплаћено више од половине и да ће измирити и остала дуговања, велики проблем је и што 25 српских научника који раде у ЦЕРН-у, од државе не добијају средства за путовања, смештај, нити за трошкове експеримената. Према речима проф. др Петра Аџића, професора Физичког факултета и вође једног од српских тимова у овој угледној институцији, земље чланице дужне су да сносе трошкове својих истраживача. Док нисмо званично приступили ЦЕРН-у, научници су бар из страних фондова, расположивих у научном центру, добијали основна средства. Сада се сналазе како ко уме, а многи пут до Женеве плаћају сами! – преносе Новости.

– Од 2005. године Србија плаћа одређена средства за буџет два експеримента АТЛАС и ЦМС у ЦЕРН-у и ово је први пут да ни та дуговања нису измирена. То је довело у питање и наш даљи рад, али и углед земље који су физичари деценијама градили. Ако одлуче да нас због нечијег немара искључе, била би то велика међународна брука – каже за ”Новости” проф. Аџић. – Највећи проблем је што је држава потпуно занемарила нас који радимо тамо. Путовања у ЦЕРН свели смо на минимум.

Српске фирме могу равноправно да понуде све врсте услуга на тендерима које расписује ЦЕРН – од набавке тоалет-папира, па до инжењерских радова. Исто тако, уколико се отвори конкурс за спремачицу, секретарицу, рачуновођу или било коју другу позицију, грађани Србије могу да се пријаве равноправно, као и становници ЕУ.

А када је пре нешто више од годину дана потписан званичан уговор о чланству, који је касније ратификовао и српски парламент, речено је да би српска привреда требало то добро да искористи. До данашњег дана, нисмо се ангажовали да вратимо бар део новца од те чланарине.

– Потребно је да Министарство именује представника наше индустрије, који ће да прати тендере и помаже српским фирмама да у њима учествују. Иако то није обавеза нас физичара, као државна комисија за сарадњу са ЦЕРН-ом, предлагали смо то у више наврата, али до данас ништа није учињено – наглашава др Аџић.

– Србија у ЦЕРН-у може да учествује на свим тендерима, али и грађани као појединци имају право да конкуришу за све врсте послова који су на располагању у ЦЕРН-у. Нисмо искористили ни прилику да шаљемо наше наставнике физике, као ни инжењере на чувене ЦЕРН-ове образовне школе.

Према речима др Иванке Божовић Јелисавчић из Института ”Винча”, чији осмочлани тим ради на два пројекта у ЦЕРН-у, држава је приступила чланству овој институцији пре него што је добро промислила које су нам обавезе и какву корист можемо да имамо.

– Далеко од тога да сам против чланства, али о томе како ћемо да плаћамо обавезе требало је да размишљамо када смо приступали – сматра др Иванка Божовић Јелисавчић. – Биће нам још теже када, после пет година придруженог чланства, будемо морали да плаћамо пуноправно чланство од 2,5 милиона швајцарских франака годишње.

Обрадовић: Није доведено у питање учесће Србије у ЦЕРН-у

Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић рекао је данас неће бити доведено у питање учесће Србије у ЦЕРН-у (Европској организацији за нуклеарна истраживања) иако нисмо платили чланарину за прошлу годину.

“Тачно је да немамо довољно новца , јер нажалост у структури буџета нисмо имали сав новац, али ћемо обезбедити, тако да се неће довести у питање наше учешће у ЦЕРН”, рекао је Обрадовић Тањугу.

Поједини медији преносе да Србија, иако је у јануару 2012. године, постала придружени члан ЦЕРН-а, до данас није платила чланарину која за годину дана износи милион швајцарских франака. Из Министарства науке поручују да је уплаћено више од половине и да ће измирити и остала дуговања, а медији пишу да је велики проблем и што 25 српских научника који раде у ЦЕРН-у од државе не добијају средства за путовања, смештај, нити за трошкове експеримената.

(Новости, Танјуг)

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *