ПРОБЛЕМ НАШЕ ЈУЖНЕ ПОКРАЈИНЕ КАО ЈЕ ДА ЈЕ У „КОМБАНК АРЕНИ” БИО ПОД НЕКОМ ВРСТОМ ЦЕНЗУРЕ
- Привидно умањење опасности, наводним залеђивањем косметског проблема, очигледно је примењено и у овом случају. Ништа није случајно – кризе се на овај начин не решавају, непосредни актери постају слабији и зависни, а моћници јачи и безобзирнији према основним принципима светске заједнице
Пише: Раде БРАЈОВИЋ
БИО је састанак, а на састанку, готово ни речи о главној теми која деценијама окупира и притиска домаћина тог састанка – као да је косметски проблем решен! Тешка криза на Косову и Метохији није решена, годинама о њој, у Бриселу,
преговарају Београд и Приштина, а посредује ЕУ. Потписан је летос и Бриселски споразум, али ни изгледи за окончање опасног проблема у јужној српској покрајини готово нимало нису побољшани. Јер, албански сепаратисти, које подржавају САД и ЕУ, енергично одбијају да одустану од самопроглашене независности албанске државе на српској територији!
Природно се очекивало да ће – као што ради у Савету безбедности УН, па и у раду форума мањег формата, широм света – и састанак Министарског савета
ОЕБС , 3. и 4. децембра, у Београду, уврстити косметску кризу у приоритетне теме.
Реалност таквог очекивања одређује и природа овог форума који пуних 40 година, од кад се звао КЕБС и сада ОЕБС, превасходно делује у одбрани базичних принципа сарадње и безбедности света.
У стварању и одржавању косметске кризе управо су драстично прекршени такви принципи, па је, као и увек, деловало неизбежно да се разговара о Космету, једној о приоритетних и регионалних и ширих међународних тема.
Космет је – у свим манифестациујама дипломата 57 држава, окупљених у “Комбанк арена”- на жалост, третиран као да је под неком врстом цензуре! Као да се оклевало да се адекватно третира, иако за то нису постојали неки видљиви разлози,
а без сумње ни нечије намерно опредељење.
Неубедљива би била и претпоставка да је Србија, домаћин скупа, избегла наметање своје теме, јер то био бесмислени изолационизам и лажна опрезност. Космет, наравно, није био забрањена тема на београдском скупу, јер забранити самог себе било би више од бесмисленог мазохизма што ником не би помогло, а не би било и изводљиво.
Коначно, криза јужне српске покрајине оваквим и сличним “егзибицијама” не би могла да буде решена – остала би међу “замрзнутим” кризама, како се то представља дипломатским језиком…
Очигледно маргинализовање Космета, методом цензуре или некако слично, делује парадоксално – крупна тема, мало речи. Космет је, истина, у поздравном обраћању министрима поменуо премијер Вучић, критички оцењујући неостваривање Бриселског споразума, у контексту актуелних опасности које зачас могу да запале балканско буре барута. Најдиректније су о Космету говорили и председник Николић и министар Лавров и неки званичници који су о овој теми размишљали у контексту приближавања Србије Европској унији, што потврђује почетак преговора о поглављима, заказан за 14.децембар у Бриселу. Једино се разликовао албански министар спољних послова Дитмир Бушати који се заложио за учлањење Косова у ОЕБС, али, колико се могло сазнати са затворених седница, није добио ничију јавну подршку…
На гурање Космета на маргину тока београдске седнице, без сумње је утицао и утисак опште преокупације тешким актуелним проблемима, који су озбиљно оптеретили светску ситуацију. А, уз украјинску кризу, којом се у минулој години највише бавио ОЕБС, а председавао му је Ивица Дачић, светском пажњом и делегатима овог скупа, овладале су друге теме – тероризам, Исламска држава, велика исламистичка сеоба, наравно и последице турског вандалског обарања руског авиона изнад Сирије, где је изводио акције против злочинаца ИД…
Ако не више, али су чешће од косметске кризе помињани и други проблеми међународног утицаја – све средњеисточне, северноафричке, затим појединачне, најчешће грузијска и још неке. И у том, дакле, контексту косметска криза се удаљава од опште пажње…
О чему се ради?
Привидно умањење опасности, наводним залеђивањем косметског проблема, очигледно је примењено и у овом случају. Ништа није случајно – кризе се на овај начин не решавају, непосредни актери постају слабији и зависни, а моћници јачи и безобзирнији према основним принципима светске заједнице. Тако је то од палестинске кризе, па кипарске, односа Арапа и Израелаца, више латиноамеричких криза и бројних других које су стваране, а ни дан данас нису решене!
А све то траје још од времена британске колонијалне епохе…
Косово и Метохија може, наравно, да се приближи статусу замрзнутих криза -ако се српска власт, садашња или нека друга, буде понашала као на овом ОЕБС-овом састанку.
Србија се на самиту ОЕБС у Београду држала као да је проблем КиМ решен у њену корист
Није тешко уочити шта још може да уследи – замрзавање, обично, прво захвата оне који му се препусте. У Србији, иако је зима топлија него обично, почиње политичко ледено доба!
Извор: Факти.рс
