Највеће учешће у укупном броју корисника новчане социјалне помоћи имају одрасле особе (59,7 одсто) иако је више од 90 одсто радно способних.
Пре само пет година социјалним радницима се за помоћ обратило 489.179 деце и одраслих, док је у прошлој години то учинило њих чак 631.703.
У Заводу за социјалну заштиту кажу да је чак 295.726 грађана од социјалних радника добило материјалну помоћ, јер нису били у стању да прехране ни себе ни своју породицу. Стална помоћ је подељена на 91.099 адреса, а једнократна помоћ уручена је на 106.726 адреса.
– Од 2007. до данас укупан број корисника постепено расте по свим подручјима Србије, а у односу на 2011. је забележено увећање од пет одсто. Ипак, највећи пораст корисника је примећен међу онима који су тражили новчану помоћ, и таквих је било чак 32,9 одсто више него 2011 – каже Живорад Гајић, помоћник директора Завода.
Од 10.00 до 30.000 динара, у просеку, највише су тражили они који су се изненада нашли у тешкој ситуацији из које сами нису могли да изађу, па су 68.874 фамилије добиле новац да купе основне животне намирнице, њих 15.138 је добило помоћ за поправку крова, плаћање рачуна за струју или воду, 2.466 за трошкове лечења, 1.848 за санирање куће која је оштећена поплавом или јаким ветром…
Из касе центара за социјални рад плаћени су бесплатни оброци за 399.274 најсиромашнија, 44.600 их је добило помоћ у натури, а 28.629 је добило неку субвенцију…
Социјалне раднике, међутим, брине и све значајнији удео деце у укупном броју њихових “клијената”. Више од половине оних са којима су радили (102.662) имали су животне тешкоће везане управо за социјалну и материјалну угроженост.
– На другом месту по величини животних проблема деце су сукоби између родитеља који се споре око начина обављања родитељског права Таквих је било чак 25.000, док су на трећем месту они који су имали проблема са понашањем (15.241). Нису били ретки ни случајеви занемаривања деце (8.829), па ни породичног насиља, јер је 3.058 малолетника било жртва оваквог односа у кући – додаје Гајић.
У центрима за социјални рад кажу да је међу онима који су добили новац највише оних којим је чек уручен једнократно (36 одсто). С друге стране, право на сталну новчану социјалну помоћ остварило је 30,8 одсто.
Временски ограничену новчану социјалну помоћ је добило 19,6 одсто, а најмање је било оних који су добили увећану социјалну помоћ, односно њих 13,5 одсто.
Међу корисницима новчане помоћи најмање су заступљене старије особе (12 одсто), иако у центрима за социјални рад кажу да су по правилу управо они најсиромашнији, најчешће живе сами, изоловани од већих градова и без икаквих сродника да им притрче у помоћ.
С друге стране, највеће учешће у укупном броју корисника новчане социјалне помоћи имају одрасле особе (59,7 одсто) иако је више од 90 одсто радно способних.
