Након фијаска прве Комисије, породице убијених и несталих сарајевских Срба данас су затражиле формирање нове која би истражила судбину 3.300 убијених српских цивила.
Задатак ове комисије требало би да буде и расвјетљавање истине о заточеништву више од 3.000 Срба у 126 сарајевских логора.
Логори смрти, тамновање, мучење, убијање… ријечи су које илуструју страдање Срба у ратном Сарајеву. Истина је и након двије деценије строго чувана тајна у овом граду. Анђелко Кулина у мају 1992. године одведен је испред стана на Алипашином пољу на информативни разговор са којег се никада није вратио.
Због Анђелка Кулине и хиљада других сарајевских Срба, о чијој се судбини ни до данас ништа не зна, породице страдалих траже да се формира нова Комисија за страдање Срба у Сарајеву .
Умјесто да истражује злочине у Сарајеву, прва комисија формирана 2006. године, људске жртве изједначила је са оштећењима од гранатирања. Широк дјелокруг био је оправдање за опструкције, па је Комисија престала с радом послије шест мјесеци и без иједног истраженог случаја. Након шест година – нови покушај и нова нада за породице страдалих Срба.
Прва адреса је Министарство за људска права БиХ, од кога траже да у рад комисије, осим породица, буду укључени и представници међународне заједнице у БиХ.
Захјтев породица Министарство за људска права требало би да прослиједи Савјету министара и предсједавајућем Вјекославу Беванди. А тамо већ од августа чека слична иницијатива посланика Парламентарне скупштине БиХ Душанке Мајкић.
Она је истакла да ће инсистирати на одговору, а као га не буде „онда ће морати веома озбиљно да се позабаве одговором због чега то не може“.
Да ли ће овај пут Сарајево отворити своје мрачне одаје? Или ће, као и до сада, потпомогнуто правосуђем, градити култ жртве?
