БЕОГРАД – Академик из Републике Српске и историчар Никола Б. Поповић изјавио је да оптужбе, да су Србија и Русија одговорне за Први свјетски рат, представљају изданке континуиране антисрпске и антируске политике.
Поповић је, другог дана скупа „Упознај Српску, упознај своје“ одржаног вечерас на Правном факултету у Београду, истакао да те оптужбе имају исту позадину русофобију и србофобију, као њену млађу сестру, те да су те оптужбе старе колико и сам догађај и да су политички интониране онда као и данас.
Он је додао да је идеја о атентату на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда била идеја Гаврила Принципа и да су којештарије тврдње да је он био нечији инструмент, посебно Србије.
Поповић је навео да је аустроугарска истрага показала да Србија није стајала иза атентата, који је искориштен за обрачун са Србијом.
Према његовим ријечима, „Млада Босна“ није била никаква организација, већ прије свега „стање духа“ једне генерације средњошколаца, који су гледали моћну царевину, а нису видјели знакове промјена и који су сматрали да је индивидуална жртва једино што су могли да учине.
Поповић је нагласио да нема нових истраживања којима би се дошло до нових података о Првом свјетском рату, те да је све препуштено фалсификатима.
Он је упозорио да се у свијету ствара клима да се изврши ревизија досадашњих научних знања о почетку 20. вијека и о Првом свјетском рату.
„Недопустиво је да се критеријумима савремености суди збивањима из прошлости“, рекао је Поповић, истичући да се на Први свјетски рат мора гледати очима из тог времена.
Он је подсјетио на историјске документе и доказе из аустроугарских и њемачких извора који говоре да Србија није одговорна за Први свјетски рат, нити за Сарајевски атентат, као и да је тај рат дјело Европе, великих сила и њихових супротности.
Етнолог из Београда Радомир Ристић предложио је да се оснује свесрпски заједнички пројекат који би се бавио насељима Срба, поријеклом становништва и породица, културом и сличним стварима, као и да се направи електронска база српског етнолошког зборника, при чему је потребно ангажовање Српске академије наука и умјетности и Академије наука и умјетности Републике Српске, али и Црногорске академије наука и умјетности.
„Последњих 80 година државу смо стварали три пута и сваки пут непромишљено и исхитрено“, рекао је Ристић, наводећи да је сједињење Хрвата и Словенаца са Србима било неискрено и вјештачко с њихове стране, што се показало у антагонизмима у каснијим ратовима на овим просторима.
Он је додао да је 50 година трајала интензивна денационализација Срба и форсирање вјештачког црногорства, македонства и муслиманства, што је довело до скоро брисања свијести о српском етничком поријеклу.
Скуп „Упознај Српску , упознај своје“ организовали су Представништво Републике Српске у Београду и студентска асоцијација Правног факултета у Београду, у оквиру „Дана Српске у Србији“.
Скупу је присуствовао директор Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић.
