Напокон можемо да кажемо да сада више нико не може да оспорава оно што су нам годинама оспоравали, а ми смо годинама тврдили, да грађани Србије не желе да Србија иде ка ЕУ, јер знамо да никада Србија неће бити члан ЕУ, зато што нас у ЕУ не желе.
Зато је добро што је дошла до изражаја својеврсна храброст у овом ставу, који чак ни анкетари не могу да оспоре – да је 60 одсто грађана, а сигуран сам да је тај проценат далеко већи, против оваквог проевропског приближавања ЕУ. Јер, у том приближавању, све ове досмалнијске власти у разним флуидним стањима и комбинацијама, увек су давале приоритет тим захтевима науштрб наших виталних интереса.
У оволиком проценту грађани практично подржавају политичке ставове Војислава Шешеља и СРС. Међутим, власт не размишља о томе. Власт тера својим путем. Сад можемо да констатујемо да је власт изгубила легитимитет, јер када у овако великом проценту – кога они признају – народ не прихвата тај пут, то онда значи да су све одлуке власти које имају за циљ да се Србија некако приближава у супротности са народном вољом и да ови немају легитимно право да даље раде тај посао.
Власт мора да прекине то путање према Европи, односно према ЕУ. То је врло важна порука. Нас посебно охрабрује у СРС што су грађани дошли на наше позиције. Ми у том смислу имамо легитимитет народних представника.
Шта можемо да констатујемо? Па ево, Србију 13 година ка ЕУ воде тзв. проевропске странке. Познате су по томе да свако може са сваким, јер им је циљ исти: да Србија без обзира како ће да изгледа, колико ће да буде велика или мала, корача, пузи према ЕУ и достојанствено пропада. И, ми 13 година достојанствено пропадамо као да нисмо оријентисани у времену и простору. Следећа карактеристика проевропских странака је управо оно што ми причамо 13 година: криминал, до нивоа званог злочин. И, ево, ових 7 или 8 месеци имамо да једни друге оптужују за криминал, корупцију, деструкцију, уништавње.
Толико је то огрезло у криминалу да се више не користе имена и презимена него надимци. Надимак је оно када се некоме тепа из милоште. Сви су у том зачараном миксеру: и власт, и проевропске странке и криминалци који су пожељни и погодни, који се воле и они који се не воле. А, уставри, само је битан датум од кад се криминалац више не воли. Зато чујемо: те неки се зове „банана“, неки „амстердам“, неки „жабац“, овај, онај…
Представници власти, који воде ову државу, тепају криминалцима. У тим оквирима се развија друштвени живот. У тим оквитима се развија државна политика. Зато охрабрује овај податак који признају, а број је већи, да се 60 одсто грађана не мири са овим – са овом дозом проевропског криминала.
Колико је тих значајних људи из власти за ових 13 година представљало Србију у међународним институцијама, или су били представници Србије у иностранству, а данас чујемо да су криминалци, да су сарадници организованог криминала? Па, ми смо објавили књигу „Викиликс ми јавља“; не гади се Американцима, не гади се ЕУ да сарађује са криминалцима на власти. Њима су такви потребни. Такви ће да заврше прљав посао са Србијом.
Ако је злочин сваки акт којим се крши Кривични закон, ако је криминалитет укупност свих злочина у неком времену на некој територији, ако је кривично дело – дело човека супротно закону, кажњиво по закону, противправно, свесно и намерно урађено дело, онда ми можемо да причамо о власти као криминалној организацији злочинаца. Јер, они та дела раде и на националном, економском, привредном, на социјалном и на сваком другом нивоу. Отићи у Брисел и разговарати са представником терористичке „државе Косово“! Па да ли треба да читамо читаву члаву Кривичног законика о кривичним делима против уставног уређења Републике Србије.
Ко то данас има кредибилитет на власти, када не излазе из новина са неким аферама. Разлика је само у томе што је тренутни однос снага такав, па се износе афере о некима, а не износе се афере о онима који производе те афере медијски.
Замислите моћну ЕУ – разговара са председником Србије, а он има фалсификовану диплому. Замислите која омаловажавања трпи овај српски народ, ни крив, ни дужан, зато што неко сматра на бази медијске манипулације – уколико је и остварио неки резултат на изборима – да је добио неприкосновено право да спроводи своју вољу и своје критеријуме, и оно што је научио у дописним школама, попут оне „курсаџије“. Курсаџије воде државу!
И, онда се чудимо што нема напретка у економији, привреди, пољопривреди, што Србије полако, али достојанствено пропада.
Ову прилику користимо да обавестимо јавност, да изразимо задовољство што огроман број грађана Републике Србије не види добру, светлу перспективу у овом дуготрајном трпном процесу приближавања. То је добро. Али, користимо прилику да обавестимо и да упозоримо ове на власти да се не играју са државом, да због те љубави према фотељи и вршењу власти не подреде виталне интересе српског народа и Републике Србије. Јер, у противном, сигурно ће приликом следеће промене власти и они бити предмет медијских афера и не само медијских, него правих кривично – правних поступака због свега овога што су урадили. Неће бити прилике да се неко крије иза резолуција, декларација или неких назови аката које њихова већина буде донела.
Парадоксална ситуација: човек хапси људе који су му направили странку, који су му дали паре да направи медијску кампању. Све је јасно у овој земљи. Видите и сами како држе тензију између једне странке и ДС и не бирају средства, посипају се, гађају се, износе прљав веш, само да би одржали пажњу јавности како су само те две алтернативе и не постоји трећа. Е, трећа алтернатива је ових више од 60 одсто грађана Србије који не желе да чују за приближавање ЕУ. Они не желе више да чују за проевропске странке ни за манире проевропских странака који не воде рачуна о виталним интересима Републике Србије.
Нама је драго што ћемо 24. фебруара да обележимо 10 година откако је Војислав Шешељ у Хашком трибуналу. Овим путем позивамо људе да нам се придруже у Дому синдиката, у 12 часова и подсећамо да то што Војислав Шешељ као појединац преживљава и издржава 10 година у Хашком трибуналу, то грађани Републике Србије 13 година доживљавају у Србији у којој се на власти налазе проевропске странке. Зато је Војислав Шешељ симбол борбе српског народа за слободу.
