ИСПОРУКЕ ИРАНСКОГ ОРУЖЈА ИШЛЕ ПРЕКО ХРВАТСКЕ – ТУЂМАН ЗАДРЖАВАО ТРЕЋИНУ
- У једном од докумената из Председничке библиотеке Била Клинтона пише и ово: „Муџахедини и јединице Иранске револуционарне гарде су распуштени. Стотине тих људи већ су отишле из БиХ откако је потписан Дејтон. Заустављене су иранске испоруке оружја и завршена је сарадња босанске владе с иранским војним и обавештајним елементима“
ЈЕДИНИЦЕ Иранске републиканске гарде активно су се бориле у БиХ на страни владе БиХ, проистиче из најновијих објављених докумената из Председничке библиотеке Била Клинтона из Арканзаса.
Тако, на пример, у документу Одбора за надзор над обавештајним службама, који делује као саветодавни орган америчког председника, под службеном ознаком 2006-0996-Ф наведено је да су се ирански елементи након потписивања Дејтонског мировног споразума повукли из БиХ и да је унутар земље остало само дипломатско особље и иранске хуманитарне организације.
„Муџахедини и јединице Иранске револуционарне гарде су распуштени. Стотине тих људи већ су отишле из БиХ откако је потписан Дејтон. Заустављене су иранске испоруке оружја и завршена је сарадња босанске владе с иранским војним и обавештајним елементима“, наведено је у документу.
Додаје се и да је заустављена обука трупа у БиХ и Ирану, и да је сав кључни ирански персонал у БиХ напустио земљу.
Међутим, у наредном пасусу се између редова може прочитати да Влада САД није имала пуно поверење у тадашње бошњачке званичнике у међусобној комуникацији.
„Босански председник Изетбеговић нам је дао уверавања да су сви ти Иранци које смо ми означили као неприхватљиве напустили земљу и да им неће бити дозвољен повратак. Ми ћемо искористити сва расположива средства да се уверимо да су се Иранци и Босанци повиновали. Када уочимо забринутост коју добијамо од наших извора и метода које имамо на терену, онда се обраћамо босанским властима кроз Заједничку комисију коју смо успоставили с том намером“, наводи се у документу.
Накнадни догађаји су показали да се исламске организације повезане с Ираном никад у потпуности нису повукле из БиХ, али документи о тим накнадним сазнањима засад нису објављени.
Иначе, и у овој групи докумената највише се говори о испорукама иранског оружја у БиХ, а посебно у документима 2006-0680-Ф, 2006-0996-Ф-1, 2006-0996-Ф-3, 2006-0469-Ф и другима.
Иако то није децидно наведено, када се погледају ови и раније објављени документи – између редова се може закључити да је иранско оружје у БиХ постало проблем тек онда када се испоставило да ти „елементи“могу бити претња америчким војницима који су деловали у склопу мировне мисије IFOR прве године након потписивања Дејтона.
И у овој групи докумената се копља ломе око тога да ли је америчка влада знала за тајне операције CIA које су почеле 1994. године након успостављања Хрватско-муслиманске федерације у Вашингтону. У тим операцијама је иранско оружје преко Хрватске ишло за бошњачке снаге у БиХ, уз прећутни договор да Хрватска за себе узме трећину.
Радило се о наводној инструкцији „без инструкција“ коју је тадашњи амерички амбасадор у Хрватској Питер Галбрајт добио да САД немају став о евентуалној испоруци иранског оружја. Наводно је ту аферу Галбрајту, према његовим тврдњама, наместио Ентони Лејк, Клинтонов саветник за националну безбедност, ради личног обрачуна са Ричардом Холбруком.
Иранска револуционарна гарда
Колико је Хрватска стварно сама пристала на иранске испоруке, а колико је ту било „завртања руку“ од стране представника Клинтонове администрације која је пошто-пото желела да наоружа Бошњаке – тешко је оценити, али је из докумената CIA јасно да су Американци неколико пута морали „смиривати“ Хрвате који су претили да ће срушити сваки ирански авион који носи оружје у БиХ, како се, на пример, наводи у CIA документу из 20. септембра 1995. године.
Независне
Извор: Факти.рс
