Београд – Случај 16 грађевинских радника из Пчињског округа који су били жртве радне експлоатације још није добио судски епилог, иако је прошло више од две године од када су уместо у Москви, завршили у Чеченији на копању минских поља, без докумената и новца, изложени шиканирању послодавца.
„Завршили смо у Грозном, на градилишту опасаном бодљикавом жицом, на терену пуном бомби. Није било обећаних пара, а после месец дана остали смо без хране. Мучили су нас и претили смрћу ако се побунимо“, испричали су радници по повратку из Русије.
Почело је тако што су се јавили на оглас емитован на локалној радио-станици. Спасли су се захваљујући једном Чечену тако што су прикупили нешто пара и у тајности отишли до Москве. Пријавили су се српској амбасади која им је помогла при повратаку у домовину.
Решавање овог случаја третира се као прекидање једног од највећих ланаца трговине људима на Балкану. У врањској полицији не желе да говоре о овом случају, јер како кажу, „судски поступак је у току“.
Потврђено нам је да је полиција 7. октобра 2011. привела истражном судији Вишег суда Горана Јовића (45) из Врања, због сумње да је извршио кривично дело трговине људима. Сумња се да је са саучесником Ненадом Симићем (држављанин Србије, који живи у Русији) довео у заблуду раднике. Наведено је да су радници радно експлоатисани, без надокнаде, држани у нехуманим условима и над њима је успостављен ропски однос у периоду од 8. јула до 13. септембра 2011. – кажу у врањској полицији.
Тада је истражни судија Вишег суда Јовићу одредио притвор до месец дана. Симићу се судило у одсуству. Тужилаштво је, радећи по пријави, донело готово истоветне закључке.
„Били смо без пара, докумената и радне дозволе. Сваког тренутка је неко могао да нас ухапси. Било је уочљиво да нас полиција ниједном није контролисала на путу од Москве ка Чеченији, иако је било безброј пунктова. Било ми је чудно што нема визе, али нам је обећано да ћемо је добити у Москви“, испричао је по повратку из Русије Топлица Игњатовић из Сурдулице.
„Били смо гладни, исцрпљени од посла и уплашени.“У септембру, по повратку у Србију, пријавили су све полицији.
„Њихове приче су полако склопиле мозаик који је довео до Јовића и његовог саучесника. Истрага је била мучна и напорна. Људи су преживели трауме. Њихове приче су се поклапале до најситнијих детаља. Требало је прикупити што више доказа, колико год да је било јасно да је реч о класичном робовласничком односу“, прича извор „Вечерњих новости“ из полицијске управе у Врању који је радио на овом случају.
Случај радне експлоатације је први овог типа који се процесуира на суду. Јовић се у међувремену нашао на слободи, па су радници поново почели да на суду преживљавају пакао. Многима је најтеже падало што су се у току поступка према њима понашали као према „кривцима“, а не „жртвама“. Незванично сазнајемо да је било претећих порука, чак и позива из Русије, а нису били поштеђени ни представници државних органа и невладиног сектора који су радили на овом случају, па су адвокати одбране поднели кривичне пријаве.
Према речима судије Мирославе Ристић, портпарола Вишег суда у Врању, 13. септембра ове године у овом суду донета је ослобађајућа одлука по овом предмету.
У образложењу пресуде, после изјава радника, у образложењу судије наводи се да нема елемената кривичног дела радне експлоатације, па је случај одбачен.
Правни заступник радника адвокат Младен Васић каже за „Новости“ да верује да ће се ипак доказати да су радници били жртве, јер предмет по жалби разматра Апелациони суд у Нишу. Стручњаци из области права који прате овај случај сматрају да је недостатак судске праксе један од разлога што се ова проблематика у суду не узима „за озбиљно“.
Закон више него јасан
Кривично дело трговина људима унето је у наше кривично законодавство изменама Кривичног закона из 2003. године и нашло се у групи кривичних дела против достојанства личности и морала.
Све оно што се догодило врањским радницима садржано је у једном од чланова поменутог закона, који каже да онај „ко силом или претњом, довођењем у заблуду или одржавањем у заблуди… посредује у продаји, сакрива или држи друго лице, а у циљу експлоатације његовог рада, принудног рада, вршења кривичних дела, проституције или друге врсте сексуалне експлоатације, просјачења, употребе у порнографске сврхе, успостављања ропског или њему сличног односа, ради одузимања органа или дела тела или ради коришћења у оружаним сукобима – казниће се затвором од три до дванаест година“.
Ј. Стојковић / Новости
