Зоран Радосављевић, мајор пилот РВ и ПВО ВЈ.
Рођен је 26.02.1965.године у Приштини, од оца Светозара и мајке Радојке. Има сестру Снежану. Није био ожењен. После завршетка основне школе наставио је школовање у Ваздухопловној средњој војној школи “Маршал Тито” у Мостару, као ученик 19.класе. Потом је био питомац Ваздухопловне војне академије у Задру , коју завршава 1987.године са одличним успехом, као пети по рангу, са звањем пилот ловац.
У току војничке каријере постиже запажене резултате и као један од најбољих пилота завршава преобуку за авион МиГ-29, 1992.године. Паралелно са радом завршава постдипломске судије на смеру за ваздухопловну навигацију Саобраћајног факултета и 11.јуна 1998.године стиче звање магистра техничких наука. Припремљуну докторску дисертацију није стигао да одбрани на факултету, одбранио ју је на небу своје Отаџине с највећом могућом оценом.
Извршавајући борбени задатак на авиону МиГ-29, у одбрани бивше СРЈ од варварске агресије НАТО-а, погинуо је 26.марта 1999.године у 17,12 часова у рејону Лознице.
Сахрањен је на гробљу Лешће у Београду.
Пилот-херој, Зоран Радосављевић, мајор
Указом тадашњег председника СРЈ ,за херојски чин одликован је Орденом за храброст, а наредбом команданта РВ и ПВО је унапређен је у чин мајора.
Последње речи овог храброг србског пилота упућене његовој мајци која га је због страха да се више неће вратити жив прекоравала због одлуке да полети и брани Отаџбину Србију су биле: „морам, мама, шта је човек ако изгуби отаџбину“
Име Зорана Радосављевића данас носи главна улица у Батајници, једриличарски клуб у Нишу који је основао његов пријатељ Дејан Милосављевић, као и најбројнија регата која се одржава сваке прве недеље септембра на црногорском приморју.
Светска српска заједница прогласила га је српским витезом за изузетне заслуге учињене за добро свеукупног српског народа.
Оно што још фали је да се овај српски пилот и херој и званично уврсти у листу хероја србског народа и државе Србије .
