Обраћање команданта Срета Малиновића, пилотима 98. јуришног пука пред борбено полетање – Аеродром Лађевци, 24.03.1999. године.Синови моји драги, Тигрови 98. јуришног пука!
Летесмо до данас хиљаде летова изнад наше отаџбине, летесмо и уживасмо у њеној лепоти из ваздуха.Али данас, данас вас не водим на један такав лет, данас вас водим на лет са којег се можда нећете вратити.Можда је ово лет у смрт, али не обичну, већ часну, бса хиљаду километара на час. То је привилегија само нас одабраних.
И данас као необројено пута у нашој историји,не наређује наша команда.Србија нас зове анђели моји челични!Иста она у којој проведошмо наше најлепше дане.Србија зове!Испод наших крила остаће наши градови, наша деца, жене, мајке и очеви.
Не бацајмо љагу на наш образ, нека вас води гесло са наше ратне заставе, заставе 98. Јуришног пука:
ОТАЏБИНА ИЗНАД СВЕГА!
То гесло смо заједнички изабрали, покажимо да нам је оно и на срцу.Знам драги моји, да данас нема теже ствари на свету него бити пилот ратног ваздухопловства.Ни теже ни поносније!Ја вам не могу обезбедити станове, веће плате, бољи живот.
Обезбедићу вам лет у вечну славу, у коју ћу вас ја лично повести!Зато за мном, крило уз крило као небројено пута до сада.За част професије, за образ отаџбине.
НА АВИОНЕ!!!
