Ако и у јуну остане без датума за преговоре са ЕУ, Београд би могао да се економски окрене Истоку. Разочарање грађана прешло би на странке. Влада без подршке за дијалог са Приштином.
Економска оријентација ка Истоку, губитак подршке грађана за дијалог са Приштином, али и преиспитивање политичких елита о смислу евроинтеграција – неке су од могућих последица, по предвиђању политичара и аналитичара, које треба очекивати ако Савет Европске уније 28. јуна Србији не додели датум за почетак преговора о чланству.
Политичари, генерално, не сматрају да ће нас овај Видовдан увести у “драму” уколико Београд још једном остане кратких рукава. Игор Мировић (СНС) каже да ће у том случају морати да се појачају активности на тржиштима других меридијана, како би се надоместила шанса изгубљена у ЕУ. Ту, појашњава Мировић, мисли на већу отвореност за улагања из земаља попут Русије, Кине, или и из арапског света.
– Несумњиво је да би велики број грађана негативну одлуку ЕУ доживео као разочарање, а то би се пренело и на политичке странке јер оне не функционишу “мимо света” – каже он за “Новости”. – Датум би за Србију пре свега значио шансу на економском плану, отварајући могућности за привлачење инвестиција из ЕУ и то би грађани најпре осетили на кућним буџетима, а одсуство ове шансе умањило би могућност за опоравак привреде.
Иако ЕУ сматра природном оријентацијом, Мировић напомиње да не треба подлећи европској “затуцаности” пошто Србија не може да постане члан ЕУ ни за три, четири године, па логика намеће сарадњу са другима. А, ти други, тврди, до прошле године нису имали шансу на тржишту Србије, већ су били “скрајнути”.
– Исход датума зависи од дијалога са Приштином, па као неко ко верује у оно што ради премијер, не узимам у обзир да постоји други епилог него да Србија 28. јуна добије зелено светло за почетак преговора – каже нам Ђорђе Милићевић, посланик СПС.
– Ако бисмо говорили хипотетички, мислим да другачији исход не би наишао на позитивну реакцију грађана. Владин курс не би био доведен у питање јер је она јасно опредељена за европске интеграције, борбу против корупције и решавање социјалних питања. То би био фокус сваке владе, без обзира на то у каквом се политичком тренутку нашла.
Код грађана који не виде конкретне користи од европског пута, јачање евроскептицизма била би природна последица, сматра Владимир Илић, шеф посланика УРС:
– Нема дилеме да би се угрозио и дијалог са Приштином. Тога су, вероватно, свесне и најутицајније чланице ЕУ, због чега верујем да ћемо добити датум. Али и када га не би било, то неће бити катастрофа, јер ми иовако на европском путу идемо споро. Не верујем да би због нерасположења грађана и кључни политички фактори битно променили ставове, али сигурно ће бити преиспитивања о смислу евроинтеграција.
Илић каже да је мало људи у Србији, укључујући и политичаре, свесно сложености посла који нам следује када се добије датум и крене отварање преговарачких поглавља и да ће тај пут да траје и траје…
Стратешка оријентација државе за учлањење у ЕУ не би се променила, мишљења је и Јован Теокаревић, професор Факултета политичких наука, али би се евроентузијазам код грађана додатно тањио. То би сигурно утицало да се земља “практично” оријентише ка другим деловима света, конкретно, ка Истоку.
– Прво би то било економски, затим политички, а бојим се и безбедносно – оцењује Теокаревић.
– У политичком смислу, они који су и до сада били противници ЕУ, добили би додатну снагу, а вероватно би им се придружиле и неке политичке партије које чине Владу.
Према речима Теокаревића, држава сада добија 200 милиона евра годишње бесповратне помоћи од ЕУ, а када би имала датум за преговоре, то би било максимум 10 одсто више, односно, додатних 10 до 20 милиона евра, па то не би био “фаталан” губитак у случају да чланице ЕУ у јуну пресуде негативно.
Најзначајније последице осетио би дијалог са Приштином. Ма која влада да га води, не би имала подршку јавности за наставак уступака које Србија мора да учини, оцењује професор.
Расплет који аналитичар Слободан Антонић очекује овог лета је – условни датум:
– Због кредибилитета власти у Србији, ЕУ мора нешто да да. Тај условни датум власт ће прогласити великим успехом, да би се на јесен ишло на изборе. У међувремену, ЕУ ће очекивати још неке уступке Београда, попут одржавања геј параде у септембру или октобру, а можда и неке у вези са Војводином.
(Новости)
