Поглед са Крима
Треба доћи у Јалту па схватити зашто су пре неколико година Руси напросто полудeли за црногорском обалом. Рељеф потпуно исти, брда и камен, беле виле и стаклени солитери, стазе, палме и цвеће, зелена трава и макија кроз коју су положене цеви за воду у случају шумских пожара. Путеви су овде ипак бољи него на Црногорском приморју, од Симферопоља до Јалте има више од сто километара солидног пута којима возе и градски тролејбуси. Дуж пута је и неколико одличних ресторана и винарија са карактеристичним полуслатким винима са Крима.
Сама Јалта је прелеп град, шеталишта дуж морске обале, бутици са италијанском одећом и обућом, пицерије и кафићи, градска марина са јахтама, белим углачаним каменим плочама обложени тргови, фонтане и споменици. Крим са Јалтом и Севастопољем руска је историја, овде је царска породица Романов често боравила баш у дворцу Ливадија, где су се у фебруару 1945. године срели Стаљин, Рузвелт и Черчил. Овде су „бели“ дали и један од последњих отпора „црвенима“ у Октобарској револуцији. Овде су и споменик и гроб чувеног руског адмирала Нахимова.
Онда су 1954. године руски „црвени“ поклонили Крим украјинским „црвенима“, који су после 1991. постали украјински „бели“. А они не желе да се одрекну поклона што су га добили од „црвених“.
На шеталишту, на градској риви, пије се вероватно и најбољи капућино у Јалти. Према пучини Црног мора окренут је велики споменик Лењину. Дође ми да му викнем: друже Лењине, како те данас селективно користе, друже Лењине многе твоје идеје су пропале, али она о самоодређењу народа до права на отцепљење важи за неке, док за друге не важи. Нешто даље је споменик борцима Црвене армије, који су изгинули бранећи Севастопољ и Крим пред нацистичким трупама у Другом светском рату. Шта би они, да могу, одговорили фрау Меркел на њену тврдњу „да је Русија енектирала Крим“? Можда би је одвели да види оне избушене стене на улазу у Севастопољ и да се сети Вермахта на Криму. И СС-егзекуција над цивилима на Криму. Како можете анектирати нешто што је одувек било ваше, са вашом историјом и са вашим становништвом, нешто што сте кроз историју крваво платили? И сада вам прете да ћете опет платити.
Каже госпођа Меркел „да је срамотно успоређивати Крим и Косово“. Срамотно је да било који немачки политичар данас уопште и говори о Криму. Јер, Совјетски Савез је у Другом светском рату изгубио на хиљаде својих бораца у бици за Севастопољ, Вермахт је тешким топовима месецима дивљачки рушио тај град. Да би пре два дана улицама Риге у Летонији прошла свечана поворка неонациста, обучених у СС униформе. А Летонија је у ЕУ. И пожурила је да призна екстремну десницу у Кијеву као власт. Јер та десница је екстремно антируски настројена.
Како то да и после скоро 70 година од Јалте и Кримске конференције нацисти у Европи и даље марширају? Коме су они данас потребни, је ли Хитлер уопште и побеђен 1945? Је ли то та ЕУ која ћутке прелази преко маршева неонациста?
Пијем капућино на риви у Јалти и размишљам како је срушен тај поредак Јалте. Је ли Савезна Република Немачка анектирала Демократску Републику Немачку? Јесте. И то без референдума у ДДР-у. А ДДР је била међународно призната држава. Нико на Западу није због тога скочио. Јесу ли се бивше југословенске републике разишле после референдума, али на републичком нивоу, и све су врло брзо и међународно признате. Да ли су се мирно разишли Чеси и Словаци? Да ли се било ко на Западу када је реч о Југославији и њеном разлазу, као и Чехословачке, и касније заједничке државе Србије и Црне Горе, томе успротивио? Није. Је ли неко на Западу тада рекао да су референдуми нелегални и да неће бити признати? Није. Је ли неко тада дигао галаму због суверенитета и територијалног интегритета свих тих држава? Није. Отимање Косова да и не спомињем. Па како сада одједном сви на Западу брину о територијалном интегритету Украјине и њеног проблема са Кримом? Јасно је и зашто. Јер, Украјина је најмоћнија геополитичка карта у игри против Русије. Сви потези Запада око Украјине усмерени су против Русије и Москва је тога свесна.
Некада су овде у Јалти Стаљин, Рузвелт и Черчил седели у фотељама и ништа нису држали у рукама. Сада лицемерне бирократе и министри ЕУ, све поскакујући, излазе из својих лимузина у Бриселу, и онда правећи се важни позирају са некаквим фасциклама и папирима у рукама.
Нисам малициозан, али морам да кажем да Запад сада жање оно што је раније онако бахато и са силом бескрупулозно посејао. Фрау Меркел није за војну опцију око Крима? Па била је једном немачка војна опција, знамо и како је завршила на Криму. Можете Србији да претите војном опцијом, али не можете Русији. Ово је највећа руска победа у последњих 70 година.
Извор: Политика/Мирослав Лазански
