СФРЈ
Неиздржива је ова лаж о СФРЈ. Коју данас толико глорификују да ми се смучило више то да слушам. Приморан сам због младих људи, који нису живели у том социјалистичком рају, када смо се наводно волели и лепо живели, да напишем ове редове, како не бисмо поново упали у исту југословенску замку.
На државној телевизији нам приказују златна југословенска времена, дивне проводе, музичке шлагере, игранке, спортске победе, братство и јединство, вољеног и мудрог вођу коме се сви клањају. Припадам тој социјалистичкој генерацији и сведок сам тог времена. Прошао сам радне акције, војску и имам пријатеље по читавој некадашњој Југославији. У поређењу са садашњим добом програмираног распада држава, то доба заиста делује као неки рај када се заиста мирније живело. У поређењу са данашњим политичким олошем и криминалцима на власти, политичари тог доба делују као политичка невинашца.
Не желим овде да пишем о другој страни тог доба: несташици бензина, пар-непар систему, несташици прашка, уља, стабилизацијама, сиромаштву, инфлацији,дефициту буџета, задуживању, прикривеној незапослености, републичким границама као државним, комунистичкој олигархији која је прогањала и хапсила интелектуалце, који су говорили против титоистичког тоталитарног режима, опомињући да ће се државна заједница распасти, да таква социјалистичка економија мора да пропадне и да морамо да модернизујемо државу. Једно питање за све оне који крију праву истину о Југославији, ако је она била таква комунистичка утопија -зашто се у крви и несрећи распала? Зашто народи Југославије нису бранили своју идеалну државу у којима им је било тако добро? Значи, нешто суштински у тој држави није ваљало. Шта није ваљало?
СФРЈ – застава
Трули су били њени корени. Јужнословенска идеја о уједињавању братских народа је била племенита и добра идеја, али реализација те идеје је била потпуни промашај. Словенци и Хрвати су ушли у Југославију да би се спасили од асимилације моћних и већих народа. Њима је Југославија била привремено боравиште до отцепљења у своје самосталне државе. Босна и Херцеговина је у Југославији пронашла најбоље решење своје националне и религиозне различитости. Македонија није имала никаквог избора. Црна Гора је добила могућност да формира своју нацију. Срби су ушли у Југославију наивно и глупаво, непромишљено, без икакве калкулације, следећи мегаломанске идеје похлепног краља Александра Карађорђевића и грамзивог шпекуланта Николе Пашића.
Најмудрија српска глава војвода Живојин Мишић је у октобру 1918 године, након обиласка новоослобођених земаља, написао да Срби не треба да иду у заједницу са Хрватима и Словенцима, јер то није добро за Србију. Исто је мислио и амерички председник Вудро Вилсон и то је рекао на вечери Михаилу Пупину. Победници из Првог светског рата, који су 63% мушког пунолетног становишта положили за одбрану независности и слободе, уместо да заокруже своје територије и направе своју независну државу, ушли су у трулу југословенску заједницу у којој ниједан проблем није био решен и где је функционисање заједнице постављено на најгори могући начин, тако да су Срби доживљени као окупатори и насилници. Они који су поднели највећу жртву за ослобођење јужнословенских народа проглашени су за тиране.
Прича о српској буржоазији која експлоатише друге народе потекла је од буржоазије тих других народа, који су пронашли одличан изговор за своје пљачкање и финансијске махинације. Тако је период између два рата протекао у непрестаним оптужбама на рачун Срба, који су се понашали као слон у стаклари. У Другом великом клању, Срби су поново највише страдали, јер су сви желели да се освете Србима. Концентрациони логори, геноцид, егзодус, патолошка мржња према древном народу који је носио вечни пламен слободе, довела су до новог истребљења Срба.
Није Јосип Броз подигао револуцију у Кумровцу, него међу вечито непокорним, борбеним и поносним Србима, који нису подносили окупацију и ропство. Комунистички режим се сурово осветио Србима, тако да је у периоду 1944-1953 убијено преко 52.000 српске интелигенције и угледних сељака, који нису хтели да прихвате комунистичку идеологију. Велики мештар свију хуља је врло вешто водио Југославију на клацкалици између Истока и Запада, музао је и једне и друге, да би своју царску сујету лечио окупљајући сиромашне државе Трећег света. Да ли је он мрзео Србе? Није. Он никога није волео, само себе. Ташти хедониста је уживао у животу и стварао је Југославију по својим мерама. Ниједан национални проблем није био решен. Све је стављено под тепих. Страх од репресије тоталитарног вође натерао је све националне поглавице да сагну главе и да буду слуге на његовом двору. Финансијска помоћ која је долазила са Запада омогућила му је да изгради социјалистичку државу.
Када је средином шездесетих година XX века дошло до краха тог погрешног социјалистичког модела, Велики мештар се досетио, отворио је границе и пустио је раднике да оду да раде на капиталистичким тржиштима. Тако је смањио напетост и незадовољство у сопственој држави, док је истовремено добио годишње девизне дознаке за потрошњу оних који су остали да живе у његовом режиму. Када и тај новац није био довољан да покрије неефикасност социјалистичких предузећа, почетком седамдесетих почело је неконтролисано задуживање државе, тако да су дугови нарасли на самрти Великог Вође на 20 милијарди долара. Југославија је банкротирала. Било је питање само времена када ће се то објавити. Више нико није хтео да даје кредите пропалој Југославији.
Националне поглавице су оптужиле Србе за невољу у којима су се нашле њихове републике. То што је Србија банкротирала и што је презадужена, никога није интересовало. Дошло је време да се направе самосталне државе. Европским мешетарима је то одговарало. Падом берлинског зида срушен је социјализам. Почела је транзиција.Све остало знате. Толико сам о томе писао у данима када се Југославија распадала.
Проблем Срба је био тај да нису разумели шта се дешава падом берлинског зида. Уместо да ми први развалимо трулу творевину Југославију и да направимо конфедерацију независних држава, да свако плаћа своје рачуне и да ми први трансформишемо лажни социјализам у грађанско друштво са приватном својином, Милошевић је остао заточеник комунистичке идеологије и југословенске идеје. Тако су сви побегли од нас и ми смо проглашени за варваре, кољаче и геноцидан народ. После петооктобарске контрареволуције уведен је неолиберални капитализам у Србију и тако смо коначно економски опљачкани, задужени и уништени. Сећање на дане социјалистичке младости, када смо за државе источног комунистичког блока били обећана земља, постала је далека прошлост. Народна изрека – „да Бог да имао па немао“, довела нас је данас до потпуне апатије, малодушности, разочараности и губитка вере у боље друштво.
Подгрејавање пропаганде како нам је у убијеној Југославији било боље је само подгрејавање нове идеје о стварању Југосфере. Нова Југославија би се звала Југосфера. Све што се догодило треба одмах заборавити и затворити очи пред извршеним злочинима. Правимо се да се ништа није догодило. Није било рата, разарање, исељавања и злочина. Све треба покопати и требамо да идемо у светлу будућност Југосфере.Сви народи Југосфере ће бити чланице ЕУ, али као нижа раса, која треба да буде отворено тржиште за мултинационалне компаније.Плаћени глобалисти и еурофундаменталисти ће уништити национални суверенитет, националну самосвест и национални културни идентитет. Сви ћемо живети у Врлом новом свету као потрошачки зомбији, који ће гутати идеологију Великог Брата. Сећање на Југославију треба нам да помогне у успостављању једне нове преваре.
Ако је Југославија била идеална, зашто су је уништили? Нико не говори о самој суштини проблема. А сама суштина проблема је да се јужнословенске нације не познају добро, да владају предрасуде и заблуде, да их вешто искориштавају моћније силе и да се читава њихова политика свела на политику завади и владај и уништавај јужнословенске народе. Заташкали смо проливену крв у Другом клању и развијали празну причу о братству и јединству. Због тога је дошло до новог клања деведесетих година. Нерашчишћени рачуни из прошлости морали су да се поравнавају. Исто би се поново десило.
Начин како нас гурају у Југосферу је исти онај како су нас гурали у Југославију.То нам не треба. Нарочито не нама Србима. Крвљу нашег народа и губитком вековних територија смо платили лажи о југословенству. Највећи Југословени су били Срби, док су остали гледали само своје националне интересе. Залажем се за конфедерацију свих словенских народа. То је једини начин да опстанемо и сачувамо нашу словенску културу. То је једини начин да опстанемо пред онима који хоће да нас истребе. Али, уједињавање свих Словена не треба да се оствари кроз неку заједничку државу. Свака словенска нација треба да има своју државу и да води самосталну политику, али да конфедерално будемо повезани у словенску унију, без обзира на веру и историјске разлике.Сматрам да су разлике између нас само наша предност. То што су неки Словени православци, католици, протестанти, муслимани, будисти или атеисти, то само треба да нас још више зближи.
Услов зближавања је да отворено говоримо о нашој прошлости, да документовано разговарамо,, да се боље упознамо и да казнимо све зликовце који су починили злочин. На тај начин треба да спречимо нове злочине. На тај начин треба да онемогућимо друге моћније народе да нас поново поробљавају, свађају и убијају.
Време је за ново отрежњење. Нема социјалистичке утопије. Словенски народи морају да зараде за бољи живот. Словенски народи морају да покажу своју историјску мудрост. Не требају нам нове југословенске илузије. Браћа смо која имају одвојене новчанике. Економски се удружујемо из интереса да бисмо братски могли да делимо зарађено. Словени су донели Европи писменост и цивилизацију. Сада када је остарела Европа на самрти, Словени морају да спасе Европу од пропасти. Словени то могу да ураде јер још увек у нашим душама горе упаљене ватре животне радости.
Извор: Бранко Драгаш
