Вијести, Култура

31. јануара 1841: О Лази Костићу

Др Лаза Костић (1841-1910) био је један од најзначајнијих српских интелектуалаца деветнаестог века.

Поета, писац, мислилац, естета, критичар, новинар који је говорио 8 језика, докторирао права на латинском језику у Пешти; слободоуман и слободарског духа, први председник Удружења новинара, посвећени спортиста (оснивач веслачког клуба „Данубиус“, претеча јачачког спорта – данашњег body building-а), невероватно свестрана личност каквој на далеко није било равне.

По свом знању, свестраном образовању и доприносу развоју српске и светске културе, спадао је у интелектуалну авангарду и елиту Европе и света деветнаестог века.

У историји српске књижевности, између осталог, остаје упамћен по грандиозном делу „Санта Мариа делла Салуте“ које представља врхунско дело лирике и поезије.

Преводио је Илијаду и Одисеју са грчког, Шилера са немачког, а као велики поштовалац дела Вилијама Шекспира и први српски шекспиролог, посветио је 50 година изучавању дела, писању критика и осврта о Шекспиру: од 1859. до 1909. што је још увек најдужи период у коме се један Србин бавио енглеским бардом.

Шампиону пишу ћирилицом: Лазар Костић

Шампиону пишу ћирилицом: Лазар Костић

Лаза Костић превео је 4 трагедије: Ромео и Јулија, Хамлет, Краљ Лир и Ричард Трећи.

Непоновљив и један остаје у вековнику цивилизације запамћен за сва времена…

***
ЛАЗИ И ЛЕНКИ

31. јануара 1841. године,
рођен је Лаза Костић

Santa Maria della Salute

На данашњи дан рођен је Лаза!
Пре сто седамдесет четир лета!
У освит дана, песма се каза!
Удахну Север, чудак – поета!

Читаш ми песму! Погледом питаш:
„Кад ли се тачно родила Ленка?”
И својом зебњом зебњу ми читаш!
Далеке твоје сенке сам сенка!

О Лази и Ленки ћутим причу.
Свет радознао, не сме да чује,
Не дам да риме о њима сричу!

Лепоту љубве нека отћуте!
Лепоту не сме злоба да трује!
Santa Maria della Salute

Милица Бакрач
***

Извор: Чувари ћирилице, Милица Бакрач, http://www.the-laza-kostic-fund.com/

Шампиони.Срб/писци/писци-ЛК.Срб

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *