Квантни компјутер који би могао да уради у секунди оно за шта би клаисчном рачунару требало 1.000 година неостварени је сан српске науке. Ипак, шесторо светских стручњака, међу којима је и један Србин, проф. др Владан Вулетић, на прагу су да то учине.
Владан Вулетић, српски научник са Института технологије у Масачусетсу (МИТ), у шесточланом тиму који чине истраживачи из Кине, Америке, Русије, Јапана и Аустрије, открио је оптички транзистор и тиме се више него ико до сада приближио изуму кватног рачунара.
– Обичан транзистор је справа где једна мала струја, или мали број електрона који чине струју када се крећу, контролише једну већу струју. Такве електричне транзисторе можете наћи свуда – у свакој електричној справи, у сваком компјутеру. Научници су дуго размишљали да ли је могуће направити и оптичке транзисторе, где би један слабији извор светлости или чак један једини фотон, како се зову честице које чине светло, могао да контролише једно јаче светло или ласерски зрак. Такви оптички транзистори би могли да буду знантно бржи од обичних електричних транзистора и да троше мање енергије – објашњава за “Блиц” проф. др Владан Вулетић.
Он и његов тим успели су у тој намери и направили такав оптички тарнзистор где само један једини фотон (честиоца светлости) може да укључи или искључи ласерски зрак. О овом открићу убрзо су почели да извештавају медији из свих крајева света и да брује стручњаци у светским научним круговима, јер је постојало јасно да се српски научник приближио ономе што већ деценијама уназад многима није успело ни после бројних покушаја. Укратко речено – никад нисмо били ближе реализовању кватног рачунара који и даље спада у домен научне фантастике.
– Да би се транзистор који смо открили употребио у квантном компјутеру, биће потребно да се систем минијутаризује и уједностави. Наш транзистор користи хладне атоме који се налазе на -273 целзијуса, близу апсолутној нули. Такви атоми се крећу тако споро да нису бржи од мрава – каже Вулетић.
На пројекту су, додаје он, радили око годину дана. Било је неизвесно све до самог краја, али нису одустајали.
– Истраживања обично почињу неком идејом из квантне механике која изгледа обећавајућа на папиру, а да ли ће функционисати у експерименту где услови нису идеални, обично се не зна док се не покуша. Овог пута је функционисало. Нико не зна да ли ће икад бити могуће реализовати квантни компјутер. Познати физичар Ервин Шредингер је једном описао мачку која по квантној механици може да истовремено буде и жива и мртва. Квантни компјутер није тако комплексан систем као мачка, али можда није могуће саградити тако велику машину која фунционише по правилима квантне, а не класичне механике. Али чак ако није могуће реализовати у пракси квантни компјутер, у сваком случају научићемо доста о квантној механици и о природи у том покушају – закључује наш научник.
Учио од два Нобеловца
Владан Вулетић дипломирао је и докторирао у Минхену у Немачкој, код проф. Теодора Хенша који је касније (2003. године) добио Нобелову награду за физику. И то није једини Нобеловац од кога је учио. У Калифорнији, на Универзитету Стенфорд, радио је са Стивеном Чуом који је добио Нобелову награду за физику 1997. године. Вулетић је 2000. добио професуру на Стенфорду и МИТ-у, а 2003. године је прешао на МИТ. Из Србије је отишао као дете са четири године, одрастао је у Немачкој, али редовно путује у Србију, одакле му је и жена.
– Покушавам и да одржавам сарадњу са научницима из Србије, посебно са Института за физику у Београду, и неколико студената и научника из Србије су радили са нама на разним пројектима на МИТ-у – каже он.
