Тим њемачких научника је након вишемјесечног тестирања потврдио најновије откриће. ЛЕД сијалице могу боље и природније да освјетљавају простор, захваљујући новом материјалу.
Иако не звуче револуционарно, сазнања њемачких научника наговјештавају далеко већу енергетску ефикасност и природније освјетљавање простора. Волфганг Шник и није неки велики познавалац система за расвјету. До 2001. га сијалице нису претерано занимале. Али временом је овај хемичар почео да обраћа пажњу на квалитет свјетла сијалица, које је заједно за супругом обично куповао. „Одлазак у куповину са женом је посебан доживљај. Јер то подразумијева акције попут изласка напоље са све новом хаљином, како би утврдили како јој стоји на дневном свијетлу“, прича Шник.
Готово сваки потрошач је барем једном искусио непријатност, због које би своје „препознавање боја“ довео у питање. И заиста, нешто што у некој радњи дјелује црно, на дневној свјетлост може бити тамно плаво. Зато је професор Шник одлучио да окупи пар научника на Универзитету Лудвиг Максимилијан у Минхену и потражи рјешење које ће потрошачима олакшати живот.
Није им било потребно превише времена, како би утврдили да је луминофор (хемијско једињење) које омогућава процес луминисценције и освјетљавање простора недовољно ефикасно. Зато су кренули у потрагу за новим, ефикаснијим. Истраживања спроведена до сада наговештају рјешавање проблема. Материјал који омогућава рад ЛЕД (свјетлећих диода) у сијалицама је могуће поспјешити у тој мјери, да би на тржишту уређаја за расвјету могло доћи до револуционарних промјена.
Мијешањем боја до природне свјетлости
Од како су обичне сијалице (на захтјев Европске уније) 2012. године повучене са тржишта, ЛЕД сијалице су постале једина алтернатива. Штедљиве су и ефектније од оних којима је потребно „загријевање“ да би „обасјале“ простор. И што је најважније нису токсичне. Проблеме које су многи потрошачи у ЕУ искусили, не одговарају наведеним карактеристикама. При томе свјетлост коју већина ЛЕД сијалица производи није довољно ефикасна. Неки је чак називају монотоном и вјештачком.
Научници кажу да се проблем „крије“ у техничкој чињеници да ЛЕД сијалице могу да произведу само једну боју, док је дневна свјетлост мијешавине више њих. Због тога и дјелујемо неприродно када се погледа у огледало у купатилу, у којем простор освијетљава ЛЕД сијалица. Њемачки хемичари тврде да су пронашли рјешење које се огледа у новом „шароликом“ луминофору, супстанци која у комбинацији са плавом ЛЕД сијалицом даје природнију свјетлост. У суштини је ријеч о истом принципу, који фотографи примјењују када желе специфичне нијансе свијетла, коришћењем креп папира или папира у некој боји.
Прије пар година Шник и његове колеге су у сарадњи са компанијом Филипс започели лабораторијска истраживања, како би дошли до нове, ефикасније врсте луминофора. Оног тренутка када им је то пошло за руком, произведено је пар модела, који су се убрзо нашли и на тржишту. Међутим, побољшање није било довољно, каже професор Шник. „Откриће је било успјешно, али сам на челни људи у индустрији производа за расвјету рекли да би материјал морао бити још ефикаснији.
Налик сунчевој свјетлости
Истраживање је морало бити настављено, све док резултат није био задовољавајући за све. Научници су себи задали тежак задатак. Ново хемијско једињење мора бити у тој мјери ефикасно, да свијетло настало паљењем нове ЛЕД сијалице дјелује „као природно„.
Услиједила су нова тестирања и мјерења. Након више прилагођавања нове врсте луминофора, тзв. индекс репродукције боја (ЦРИ) потврдио је сензационално откриће. „Индекс репродукције мора би што је могуће већи. Што је ближи коефицијенту 100, то је свjетлост природнија. Досадашње ЛЕД сијалице су обично остваривале максимум од 80. Нове које ово откриће омогућава, прелазе коефицијент 90.“
Нове ЛЕД сијалице су као Сунце
Професор Шник открива и да је проблем, на који су њихова истраживања указала, била количина црвене свjетлости, којег је за људско око било превише. Са новим ЛЕД сијалицама то више неће бити случај. При томе свjетлост коју буду производиле, не само да ће дjеловати природније, него ће бити и енергетски ефикасније. Њемачки научници кажу за 10 до 14 одсто.
Извор: Глас Српске
