„Глобал хоук“ (глобални јастреб) један је од најновијих и најсофистициранијих америчких шпијунских авиона: та беспилотна летјелица може да прелети пола свијета са само једним резервоаром горива и да прати човјека на земљи, чак и ако је вријеме облачно, са висине од 18.000 метара!
Како пише Би-Би-Си (BBC), чији је извјештач проучио ту моћну летјелицу у ваздушној бази „Гранд форкс“ у Сјеверној Дакоти, карактеристике овог америчког „дрона“ значе да би, теоретски, могао да „провири“ у Сирију и уочи хемијско оружје, а да не уђе у ваздушни простор те земље.
Шеф операција у бази „Гранд форкс“, пуковник Лоренс Спинета каже да „јастреб“ осматра планету сваког дана, „24 сата дневно и седам дана недјељно, обезбјеђујући важне обавјештајне податке“. Амерички пуковник ипак не жели да открива детаље.
„Глобални јастреб“ има распон крила од 40 метара, висок је пет метара, дугачак 15. У ваздуху може да остане 30 сати и да „из цуга“ пређе 19.000 километара. Лети на висини од 18.000 метара – већина летјелица лети на мање од 9.000. Носивост „јастреба“ је 1.360 килограма, укључујући опрему за надзор и комуникације.
Употреба „дронова“, беспилотних летјелица на даљинско управљање контроверзно је питање, и то не само због „тајних убистава“ које почине наоружани „рипери“ (косач) и „предатори“ (грабљивац).
Како наводи Би-Би-Си, неки Американци забринути су због могуће употребе тих летјелица за надгледање „код куће“, па су у 17 америчких држава прошли закони који ограничавају њихову употребу.
Сјеверна Дакота, са непрегледним пустарама, није једна од тих држава, а Универзитет Сјеверне Дакоте један је од првих у Сједињеним Државама на којем може да се учи и управљање „дроновима“.
Иако „глобални јастреб“ није наоружан, ипак је његова употреба обавијена велом тајни.
Извјештач Би-Би-Сија морао је да на улазу у ваздушну базу остави све „геџете“ за снимање слике и звука, укључујући мобилни телефон, а чим су видјели „странца“, војници на дужности скидали су плочицу са именом, да не би могао да их идентификује.
База „јастреба“ је гаража која споља изгледа као обичан контејнер. Унутра, „гомила“ екрана – иако су за посјету новинара сви искључени.
Контролна соба, из које се надгледају прекоокеанске мисије, забрањена је зона и налази се иза тешких врата, са заштитним кодом.
За јавност је само симулација мисије, којом пилот управља са свог радног стола.
Један од пилота признаје да му недостаје право летење, јер симулација није тако узбудљива. Иако, додају пилоти, лијепо је из удобног и сигурног дома „прелетати свијет“.
Беспилотне летјелице су, ипак, будућност војног ваздухопловства.
НАТО је купио пет „јастребова“ по цијени од 1,2 милијарде евра, а матична база би до 2017. требало да им постане Сицилија.
Произвођачи „дронова“ истичу предности ових летјелица ван бојног поља – на примјер у отклањању посљедица природних катастрофа.
Године 2010, један је надлетао Хаити послије разорног земљотреса, снимио и мапирао разарања и помогао да на права мјеста буду упућене спасилачке снаге. Мисија је обављена из Калифорније. „Јастреб“ је коришћен и за приступ оштећеној јапанској нуклеарки Фукушима.
