Некатегоризовано

ЕУ ће се осветити Србији

Читава европска историја 20.века је постављена на принципу ресентимента, односно на принципу злопамћења, освете. Зато је јасно да ће ЕУ прекршити права Србије и било које зближавање са РФ изазиваће негативну реакцију Брисела.

„Од шерифа до терористе. Обриси геополитике САД“- књига је главног уредника руског информативно-аналитичког портала „Геополитика“ Леонида Савина, која је недавно представљена у Србији. Са експертом разговарао је новинар „Гласа Русије“.

Ваша књига „Од шерифа до терористе“ је издата на српском језику. О чему сте разговарали са српским читаоцима, шта их је највише интересовало?

На својим трибинама покушавао сам једноставним речима да објасним, каквим методама се служи Вашингтон како би спровео своје интересе на међунродној сцени. Веома често су то врло непријатне методе, нешто попут организације преврата и финансирања терористичких група. Југославија је такође била жртва сличних акција. Хтео бих нагласити, да се књига углавном базира управо на америчким изворима. Постављали су ми питања о руској позицији што се тиче Косова, о томе како ми посматрамо нови светски поредак или тачније- светски неред. О посети председника Путина.

„Индекс цитираности“ амбасадора САД у Београду нагло је порастао, некон изјаве да он не разуме зашто је на параду, у част обележавања ослобођења Београда позван Владимир Путин. Изјава је садржавала и неколико великих историјских грешака, али ефекат је остао….

Речи Кирбија су схваћене као покушај да се опет нацрни РФ.Зашто онда посета нашег председника Француској, на обележавању годишњице искрцавања савезника, није била доживљена на исти начин? Можда због тога, што су Србија и Русија стратешки партнери, а посета Путина има, осим политичког још и јак симболички значај? Уз то, теже је притискати Француску. Много сам пута чуо од српских пријатеља да су многи политичари у Београду под утицајем иностраних амбасадора. Безусловно, Србија је добар геополитички залогај за државе Запада. На примеру Украјине видимо чему води такав утицај ЕУ, тачније Вашингтона. Перспектива комадања се сигурно не свиђа Србима.

Посета Владимира Путина Београду може да побољша већ постигнуте добре економске резултате. На пример, током последњих месеци повећале су се испоруке пољопривредних производа из Србије у Русију. Београд сада жели даљу либерализацију уговора о бесцаринској трговини, желе да се на списку нађу сир, шећер, аутомобили. Да ли, по Вашем мишљењу, Русија треба да учини тај корак?

Мислим да такву иницијативу треба подржати. Ако би одлука о либерализацији била усвојена, онда ће она до одређене мере моћи да се сматра и политичком, али оно што ће из те одлуке проистећи- то је добробит за економије обе државе. Србија је добар произвођач и ипак не би требало искључити могућност придруживања Царинској унији.

Јасно је да су у Москви позитивно оценили чињеницу да Србија није прихватила да уведе санкције Русији, иако је било љубазних покушаја из ЕУ да Србија ипак тако нешто учини. „На крају сваке слободе, нас чека казна“- говорио је француски филозоф Албер Ками. Да ли мислите да ће се Србија сетити ових речи?

Читава европска историја 20.века је постављена на принципу ресентимента, односно на принципу злопамћења, освете. Зато је јасно да ће ЕУ прекршити права Србије и било које зближавање са РФ изазиваће негативну реакцију Брисела. Нажалост, у овом моменту, Србија је принуђена иде око ЕУ, и уз то још да испуњава све оно што траже ММФ и Светска банка, а то је механизам политичког и економског поробљавања. Али, надајмо се да ће се временом Београд ослободити тог јарма, конкретно уз нашу помоћ.

Неки српски политиколози сматрају да посета Путина значи и да Русија може да постави избор пред Србију. Ипак, не говоре на какав избор мисле. Још је чудније ово чути, обзиром на то што Брисел својим понашањем постепено трансформише некада актуелну српску политику „и Косово и ЕУ“ у „Ни Косово ни ЕУ“…

Мислим да прикључивање Србије ЕУ није извесно у наредних 10 година. Обзиром да видимо одређену колизију у самој ЕУ, раст броја евроскептика, већ одржане или планиране референдуме, Британију која размишља о изласку из ове заједнице. Мишљење српских експерата сведочи о томе да су они заробљеници европског дискурса. Русија традиционално спроводи неутралну политику у смислу немешања у унутрашња питања других држава и оставља право да сама држава направи избор. Наравно, обећавајући одређене политичке и економске преференце за стимулацију тог избора.

Леонид Савин / © Фото: Глас Русије

Леонид Савин / © Фото: Глас Русије

БиХ очекују општи избори 12.октобра. У интервјуу за медије Републике Српске, говорили сте да ентитет, следећи пример Косова, такође може постати „преседан“. Иако, критичари прекоревају садашње руководство у Бања Луци управо због тога што оно помиње перспективу независности, како би наводно прикрили постојеће економске и социјалне проблеме. Како смо видели на примеру Косова, самопроглашена самосталност не може се јести. Да ли хипотетичка самосталност може да помогне РС при решавању ових сложених питања?

Проблема у БиХ има довољно, али међународна турбулентност чини да све варијанте буду актуелне. Државе настале на територији бивше Југославије су стваране по принципу дуплих стандарда. Тако да, ако инсистирамо на правди, требало би раније или касније поставити питање признавања права људи који живе у Републици Српској. Дејтонски споразум, како се мени чини, био је иницијално смишљен како би створио проблеме у овој држави на дуги рок. Прозрачнији приступ би омогућио житељима РС да директно решавају сопствену судбину, а за невелику територију као што је управо РС, директна демократија би била најефикаснији вид управе.

Извор: Глас Русије

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *