Некатегоризовано

ЦИА: Зашто Милошевић ћути на Олују?

014123

ЦИА је била отворено изненађена изостанком било какве реакције званичног Београда за вријеме хрватске војне акције „Олуја“.

Ово се наводи у дијелу докумената билиботеке

„Клинтон“ и ЦИА са којих је скинута ознака тајности, а чије објављивање је најављено за почетак октобра.

У дијелу документације, која се дјелимично бави и Хрватском, наводи се да ЦИА није могла да вјерује да је изостала реакција некадашњег предсједника Србије

Слободана Милошевића и његових сарадника за вријеме

„Олује“. Американци су, како преносе хрватски медији, очекивали много бурнију реакцију званичног Београда.

ЦИА је, указује се, констатовала да је тадашњи хрватски предсједник Фрањо Туђман постао тврдоглав након побједе у „Олуји“ и да је „бесрамно“ америчким дипломатама изнио своју визију за будућност региона по принципу подјеле БиХ између Хрватске и Србије.

Туђман је, процјењивала је ЦИА, вјероватно такво рјешење проблема видио као дугорочни процес који ће неизбјежно довести до укључивања Хрвата у БиХ у територију „велике Хрватске“, док би „крња“ босанско-муслиманска држава у најбољем случају била хрватски протекторат. У анализи ЦИА се наводи, и да је ратни предсједник БиХ Алија Изетбеговић, вјероватно с правом, страховао да ће Хрватска покушати да задржи контролу над освојеним територијама у БиХ.

Из до сада објављених докумената се закључује и да су САД биле неодлучне по питању признања самосталнсоти бивших југословенских држава, јер су страховале какве би реакције то могло имати на терену.

– Одлука Њемачке и других земаља Европске заједнице да признају независности југословенских република ће вјероватно изазвати Србе и Хрвате (у БиХ) да српска и хрватска подручја прикључе Србији и Хрватској. Ово би могло изазвати ланац насиља док локалне групе буду настојале да спријече или пожеле анексију тих подручја”, наводи се у објављеним документима.

Занимљиво је, како се истиче, како је ЦИА тражила и сценарио према којем би се могао избјећи сукоб већих размјера. Американци су, наиме, сматрали како контролу над стањем у БиХ у том тренутку треба да узме умјерена струја која ће касније у преговорим подијелити БиХ и створити већинске хрватске и српске територије које би се, можда, прикључиле Хрватској и Србији.

Пренесен је и извјештај ЦИА под бројем Р 70-14 1ОЦТ2013 од 11. септембра 1995. године под називом „Хрватска визија Босне у којем стоји: „Будући да је Хрватска у августу успјешно вратила Крајину, њени лидери сматрају да морају имати активнији ангажман за постизање мира у Босни. Запажен је напредак у сарадњи са Сарајевом. У Сплиту је 22. јула 1995. потписана Декларација што је основ за хрватске војне интервенције у Босни. Министар спољних послова Ејуп Ганић рекао је америчким дипломатима да ће заједничким војним операцијама у Босни проширити територију под контролом Федерације на око 60 одсто, што ће представљати основу за договоре око Федерације за преговарачким столом. Такве операције су привремено на чекању због мировних преговора“, наводено је у документима.

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *