Пише: Марко Ђурић
Период постојња бивше СФРЈ многи су карактерисали као једнопаријски скучен затворен и без слободе мишљења друштвено омеђен простор.
Када упоредимо животне услове и прилике које су биле тада, наспрам оних које су на снази и доминирају сада примјетићемо огромне разлике.
У данашњем времену народ у Босни и Херцеговини, на оба њена ентитета омеђен је и заробљен у чељустима политичких партија, које умјесто да државу и народ воде напред ка развитку и прогресу , чине потпуно супротно воде друштво у суноврат и катаклизму.
Политичке партије сужавајући видике , интелегенцију и таленат. Врло успјешно користе већину народа, тако што исту обмањују и држе је у оборима погрешно постављених приоритета. Остварују интересе мањине, која влада, и која се врло вјешто камуфлира у облике и форме квази бораца за народ и свеопште друштвене интересе.
Између власти и опозиције нема и не постоји разлика. Такође, ова разлика, не постоји ни између странака и свих оних који имају ту улогу .
Политичке партије теже томе, да на јединству својих интереса, у што већој мјери, заваде и посвађају обичан народ, како би на тако створеном амбијенту доминантно понижених и ојађених људи, остварли своје прљаве политичке, материјално личне и породичне похлепе.
Може слободно да се каже, да се у овој земљи, над овим народом, дословно спроводи и конкретизује изрека : –ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ !!!
