ЗА НЕУПУЋЕНЕ, шокантне су информације о деловању ЦИА на Балкану током деведесетих година које је – у име „виших интереса” -белоданио бивши амерички председник Бил Клинтон центру своје фондације у Њујорку.
Клинтон је, у неку руку, урадио исто што и Сноуден или „Викиликс”: широкој јавности је открио стратегију своје политике на Балкану, посебно на простору бивше Југославије и Србије. Учинио је то објављујући преко 300 обавештајних докумената Централне обавештајне службе (ЦИА) из времена рата у БиХ, у периоду од 1992. до 1995. године.
Ти документи су стављени на сајт ЦИА иако имају тајност за још три деценије.
Клинтон је отворио странице подземне историје и открио да је ЦИА креирала у великој мери политику Беле куће и Пентагона.
Аналитичари ЦИА – подржани својим мрежама у Србији – писали су, примера ради, процене Белој кући Стејт департменту да „нису задовољни дејством санкција на Србију, будући да оне нису произвеле антирежимске демонстрације.”
Писали су то и овако: Грађани Србије гунђају и зарађују све мање, али нема назнаке да се приближавају граници стрпљења. Санкције су убрзале спиралу пропадања српске економије, али још нису донеле довољно патње локалном становништву да би покренуле експлозију антирежимског расположења.
ЦИА је након рата у БИХ 1995. године припремала терен за обарање с власти Слободана Милошевића и војна акција НАТО око Косова 1999. године била је (после санкција) друга фаза рушења власти у Србији.
Бивши државни секретар у Клинтоновој администрацији Медлин Олбрајт признала је да је акција САД током кризе на Косову, укључујући бомбардовање подручја која нису била под санкцијама УН, била илегална према међународном праву, али тобоже ипак правична. Олбрајт је на овај начин потврдила међународну агресију САД и НАТО против СРЈ и Србије.
Иза свих потеза Клинтонове политике стајала је ЦИА.
ЦИА је уз подршку савезничких служби пре свега МИ6 и БНД припремала мрежу политичког преврата који је довео ДОС на власт.
Постоје процене и да је ЦИА преко других служби у Европи – пре свега британских или делова политичког и криминалног подземља у Србији – била заинтересована за политичку и физичку елиминацију премијера Србије др Зорана Ђинђића.
ЦИА никада није напуштала Србију са становишта глобалних интереса САД, пре свега због притиска државног врха око Хашког трибунала, рада на независности Косова и Метохије и контроле свих досадашњих влада Србије, рачунајући и садашњу.
ЦИА преко својих канала унутар власти Србије, заједно са својим савезницама МИ6 и БНД, конторлише државну полиитку и естаблишмент у тој мери да се ни једна стратешки важна одлука за Србију не може донети без подршке и одобравања дипломата и влада САД, Велике Британије и Немачке.
Стратешки циљ САД је да преко својих обавештајних мрежа и утицаја осигурају максималну „послушност” владе Србије упутствима Берлина и Вашинтона поводом Косова – у замену за „датум”.
САД, које су међу првима признале Приштину, имају на Косову геостратешке интересе који делују по дубини Балкана, а амбиција им је да контролишу руске енергетске интересе не само у Србији.
Други стратешки циљ САД је да увуку Србију у НАТО и да је извуку из руских геополитичких и војно-стратешких интереса.
САД су Србију препустиле Немачкој уз контролу ЦИА над владом, војском и полицијом. Немачка БНД контролише финансије, природне ресурсе и науку заједно ца британском МИ6.
Сам председник владе Србије и лидер СПС-а Ивица Дачић ужива значајну подршку у Обаминој администрацији, тачније – подршку лобија Била и Хилари Клинтон. Дачић додуше истовремено говори: „Веома нам је битно да имамо позитиван став Немачке да би прва међувладина конференција била одржана до краја јануара”.
Датум за улазак ЕУ је капитална битка Ивице Дачића и Александра Вучића. У исто време премијер признаје и открива: „Мислим да је опстанак Републике Српске много важнији национални и државни интерес него опстанак Косова и Метохије у оквиру Србије зато што тамо (у Републици Српској) живи више од милион Срба”.
Дачић је овом изјавом јасно ставио до знања да Косово и Метохија није „важан” државно-национални интерес Србије јер је он реалполитички на основу силе и страних интереса већ дефинисан као независна држава.
А амбасадор Немачке на Косову Петер Бломајер изјавио је да Берлин и Лондон имају заједнички став да нормализација односа Србије са Косовом треба да буде уско повезана са процесом учлањења Србије у ЕУ и додао: „ Немачка и Велика Британија, али и други партнери, уско сарађују и имају потпуно исте ставове што се тиче односа Србије и Косова и њихове будућности у ЕУ”.
Ово уопште не смета Томиславу Николићу – који је добио поверење грађана на националној политици – да каже: „Курс Србије је јасан. Србија жели да тесно сарађује са Русијом и то не омета европске интеграције наше земље„.
Да ли је реч о две политике или о политичким нијансама – време ће показати. У сваком случају, ЦИА ради на перфидним облицима одвраћања српске власти од Руске Федерације, држећи се тактике „корак по корак”.
Зато није изненађење што је Дачић недавно рекао да ће се Србија у скорије време референдумом одлучити око статуса у НАТО.
А не сме се губити из вида да је управо ЦИА свим државама у окружењу, и онима који су биле „иза гвоздене завесе”, на путу ка ЕУ процењивала капацитет уласка у НАТО и одвраћала их од било којег војног савезништва и веће војне сарадње са Руском Федерацијом.
Сви досадашњи министри одбране Србије били су под јаким притиском и утицајима САД и НАТО и под контролом и посматрањем ЦИА.
Дакле, ЦИА је и даље на Балкану и у Србији више него утицајна и за њу сада раде државни потенцијали Србије да би добили што боље оцене на путу Србије ка ЕУ.
Оно што су уз огроман ризик објавили „Викиликс” или Сноуден – сада је јавно саопштио бивши председник САД Бил Клинтон.
ЦИА креира кризе и управља кризама и политикама на Балкану без застоја.
