Култура

Средњовјековна српска гозба

013286
Научно-умјетнички пројекат „Живети прошлост“ окупља ствараоце различитих профила, са циљем да се истражи и реконструише средњовековно насљеђе Србије. Радионица средњовековна гозба приказује начин исхране и трпезу становника тог доба.

„Живети прошлост“ назив је за научно-умјетнички пројекат у коме различити ствараоци истражују и реконструишу средњовековно насљеђе Србије. Кроз једну од радионица под називом средњовековна гозба, водећи стручњаци из области археологије и историје умјетности, покушали су да дочарају начин исхране и трпезу средњовјековних Срба.

Прије него што је Колумбо открио Америку, Европљани нису јели кромпир, кукуруз и чоколаду. Српски средњовјековни човјек је свакодневану исхрану заснивао на различитим житарицама, прије свега просу и јечму. Од воћа, користила се домаћа шљива, крушка и јабука.

Иако се обично сматра да су проја и пасуљ српска јела, стручњаци објашњавају да су она стигла касније, тек послије Колумбовог открића.

„На наше територије су стигла преко отоманског царства или преко Венеције, тако да проја која се сматра српским хљебом и пасуљ који се спрема на разне начине, попут пребранца, уопште нису српска јела и заправо су врло позног датума у српској кухињи“, објашњава палеоетноботаничар Ксенија Боројевић.

На средњовјековним гозбама се јело доста меса, посебно јагњетине. Није постојао такав избор зелених намирница као данас.

„Не једе се салата. Ми правимо данас салату, да тако кажем као мали компромис од разних лукова, роткви које можемо видјети на разним представама тајних вечери у српском средњевековном сликарству“, истиче историчарка умјетности Тамара Огњеновић.

Изузетан значај јаја

Налази животињских костију из утврђења Рас у дванаестом вијеку указују на то да се живинско месо користило ријетко, јер је живина била важна због јаја.

„Јаје је врло важан грађевински материјал у средњем вијеку, оно се користи у умјетности у живопису, користи се и као везивни градивни материјал. Имате примјер моста у Цеској који је комплетно направљен на бази јаја умјесто малтера“, каже Тамара Огњеновић.

Посуђе од глине у којем су справљана јела, искључиво су правиле жене.

„Оне су једном годишње правиле црепуље за потребе свог домаћинства. Нису их продавале, могле су да их размјене за неке друге прозводе, никако их нису продавале и врло су везане за кућу и дом“, каже етноархеолог Биљана Ђорђевић.

Уз подршку Међународног савјета музеја и Министарства културе, жеља ових људи је да наставе своја истраживања у области српске средњовјековне гастрономије, како би ову занимљиву област заштитили и као дио нематеријалне баштине Србије.

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *