Власти Македоније разматрају могућности поновног увођења законске обавезе служења војног рока. Попуњавање редовног састава јединица на тај начин је јефтинији, а са аспекта безбедности врло поуздан. Власти у Скопљу су међу првима у региону априла 2006. укинуле законску обавезу служења редовног војног рока, увођењем професионог војног састава у склопу реформских захвата према задатим стандардима Северноатланског војног пакта.
Вероватно због тога, војни министар Фатмир Бесими сматра да је сада за повратак обавезног војног рока, неопходна оспежна политичка процена и консултација са НАТО, чијем чланству земља стратешки тежи.
По издвајању из југословенске федерације, Македонија је почетком 90-их имала по 13.000 војника за чију је обуку и одржавање борбене готовости из буџета издвајано око 45 милиона евра. По укидању обавезног служења војног рока, тај редован састав реформски је замењен са 4.700 професионалаца ангажованих по уговору, 1.900 подофицира и 364 цивила запослених у војним јединицама.
Према објављеним подацима у Скопљу, од 2007. до данас око три хиљаде македонских грађана се пријавило за добровољно служење војног рока у разним јединицама АРМ. У садашњим околности, како упозоравају војни стручњаци, без осетнијег повећања броја доброљних регрута, односно промене система ангажовања професиооналних војника, АРМ би ускоро могла бити доведена у ситуацију нарушености борбене готовости.
„Размишљамо да 15 одсто активног састава АРМ буде попуњен регрутима који би служили обавезни војни рок од три месеца. То значи да би годишње кроз јединице АРМ прошло око две хиљаде војника „, изјавио је генерал Котески који се залаже за повратак обавезног служења војног рока.
Насупрот противљењима министра Бесимија за повратак регрутног састава у јединице АРМ, део војних стручњака у Скопљу оцењује да би реактивирање обавезног војног рока, “било корисно и за државу и за младе”, јер њихово активно учешће у систему одбране земље, представља својеврсну лекцију из патриотизма. Сада се међутим, како оцењују аналитичари, највећи број добровољаца пријављених за АРМ руководи голом “рачуницом” и економским мотивима.
Професионалци у региону
Попут великог броја европских земаља и све државе балканског региона су одбациле систем регрутног попуњавања војних јединица и прихватиле потпуну професионализацију строја. Но, обавезно служење војног рока и попуњавање војног строја регрутима и даље је задржано у 11 држава Старог континента – у Руској федерацији, Грчкој, Турској, Јерменији, Аустрији, на Кипру, у Белорусији, Данској, Финској, Норвешкој и Швајцарској.
(М. С / Новости)
