Вијести, Регион

Владимир Томић: ЦРНОГОРСКИ АРХИПАСТИР

– АМФИЛОХИЈЕ –

Од кад епски десетерац појем
Од кад идем са Христовим стројем
Од кад правду и истину славим
Под дробњачким небесима плавим
Никад више и никада прије
Срце ми се радовало није
На том дару српске књижевности
Са којим се епска душа гости
Јер од њега нема ништа боље
Да опјева буне и покоље
И да љепше под гудало легне
Кад се племе после битке слегне
Нит’ ко има од братије наше
Да му љепше десетерац паше
Од егзарха косовскога трона
Који живи на трагу прогона
На престолу Светог Петра сједи
Ђе се за ноћ стари и сиједи
И одатле Црном Гором влада
Црном Гором Петровића Рада
Што не хтједе у своме земану
Пољубити руку Ватикану
А у ова изнемогла доба
Кад се вјера и невјера проба
Бог је дао црногорском кршу
Витезове с крстом у јуришу
Бог је дао од добријех боље
Јер се Запад са Истоком коље
У сред Свете српске богомоље
Ал’ с Истока као соко сиви
Уздиже се један Светац живи
Као гранит стамен и постојан
Христу вјеран и трона ДОСТОЈАН
Син чувеног Радовића Ћира
Којега је сами Господ бира’
Црној Гори за Архипастира
И што још је од крви и меса
А већ му је душа на небеса
Већ му голуб на прси слијеће
И са Светим Духом се сријеће
А мећава јануарска знаде
Овом старцу сјеверове браде
Да Светачко лице изобрази
И душмане све да му порази
А Свевишњег док свједочи Бога
И Светац га гледа са Острога
Како милост Христову дарује
Српском роду у срцу царује
Селом снује а градом градује
Земљом иде небо се радује
А прате га к’о никог никада
Васцијела православна стада
Па те зато мој роде честити
Овај Светац треба причестити
Док још траје на земаљском шару
И свједочи српску вјеру стару.

Владимир ТОМИЋ, 15. фебруара 2020.

Амфилохије

Амфилохије

Лазо М. Костић: Свака употреба латинице за српски језик је антисрпски чин.

#Амфилохије #песма #ВладимирТомић #антисрпскичин #забрана #иконе #Какопишушампиони #Копишећирилицом #ЛазоМКостић #ЛазоМарковКостић #православци #протести #светиње #спц #Српскаправославнацрква #ћирилица #ЧувариАзбуке #ШампиониПишуЋирилицом

 

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *