Руске трупе преузеле су контролу над два главна аеродрома на стратешком украјинском полуострву Криму, рекао је данас министар унутрашњих послова Украјине која је затражила од Савета безбедности УН да интервенише. – Руски државни медији кажу да руске снаге на Криму негирају умешаност.
Симферопољ, Украјина – Нема извештаја о насиљу на цивилном аеродрому главног града Крима, Симферопоља, нити на војном аеродрому у црноморској луци Севастопољ, такође на Криму. На аеродрому Симферопоља, један човек који тврди да говори у име маскирних снага које патролирају аеродромом, рекао је да је то „кримска милиција”.
Сваки руски војни упад на Криму би драматично заоштрио сукоб у Украјини чији је проруски председник побегао прошлог викенда после три месеца антивладиних протеста. Москва је обећала да ће заштитити Русе који живе на Криму где она има велику поморску базу, а Украјина и Запад су упозорили Русију да се не меша.
„Ја ово могу да опишем само као војну инвазију и окупацију”, написао је у петак нови министар унутрашњих послова Украјине, Арсен Аваков, на Фејсбуку.
Аваков каже да су два аеродрома под контролом трупа Ратне морнарице Русије.
Новинари агенције АП су видели да је пут ка аеродрому Севастопоља блокиран са два војна камиона поред којих је неколико људи у маскирним униформама, са аутоматским оружјем. Аеродром Симферопоља и даље ради, иако су и тамо наоружани људи.
Парламент Украјине је у Кијеву донео резолуцију тражећи да Русија обустави мере против суверенитета и територијалног интегритета Украјине, и затражио састанак Савета безбедности УН о кризи.
Руски министарства спољних послова и одбране нису то коментарисала.
Руска државна агенција РИА Новости и Интерфакс су пренели изјаву неименованог званичника руске Црноморске флоте који је негирао умешаност, рекавши да руски војници стационирани на Криму, нису преузели аеродроме.
Кремљ је у саопштењу објављеном прошле ноћи, објавио да је председник Владимир Путин наложио Влади да „одржава контакте са колегама у Кијеву у вези с трговином и економским односима Русије и Украјине”.
Путин је такође затражио од Владе да се „консултује са страним партнерима, укључујући и Међународни монетарни фонд и земље Г8, да би се дала финансијска помоћ Украјини”.
На аеродрому Симферопоља јутрос су патролирале десетине наоружаних људи у војним униформама, без ознака. Нису заустављали или претресали путнике, а одбили су разговор с новинарима.
Један који се представио само као „Владимир”, рекао је да су то припадници „Кримског народне бригаде” коју је описао као јединицу за самоодбрану која се стара да „радикали и фашисти” не дођу из других крајева Украјине.
До запоседања аеродрома је дошло дан пошто су маскирана наоружана лица, с ручним ракетним бацачима и снајперским пушкама, заузела парламент и владине канцеларије у Симферопољу и истакла заставу Русије. Украјинска полиција је блокирала ту област, али им се није супротставила.
Москва је подигла борбене авионе у четвртак и већину својих трупа на западу и југу Русије ставила у стање борбене готовости, наводно ради вежбе за коју тврди да није повезана са сукобом у Украјини.
Мада шаље помешане сигнале, Москва је обећала да ће поштовати територијални интегритет Украјине. Путин дуго очекује да Украјину, земљу са 46 милиона становника, која се сматра колевком руске културе, привуче у орбиту Москве.
Русија је прихватила одбеглог председника Украјине Виктора Јануковича, јавили су данас државни медији. Они кажу да ће он данас одржати конференцији за новинаре на југу Русији, код границе Украјине.
Јанукович није виђен од суботе, а јуче је дао изјаву којом је прогласио да је и даље легитимни председник Украјине.
Украјински парламент је у четвртак изабрао нову владу, на челу са прозападним технократом који је одмах обећао да ће спречити распад земље.
Становништво Украјине је подељено у лојалности према Русији или према Западу – многи се у западној Украјине залажу за тешње везе са Европском унијом, а источни и јужни региони очекују подршку Русије.
Крим, југоисточно полуострво Украјине, Русија је заузела у 18. веку, у време царице Катарине Велике. Крим је до 1954. био део Русије, а од тада је део Украјине, по одлуци совјетског лидера Никите Хрушчова. Проблем је настао тек 1991, када се распао Совјетски савез, а Украјина постала независна, те је главна поморска база Русије – на Криму, остала ван њених граница.
Извор:Политика
