Вијести, Свијет

„Тундра“ постаје друго руско антиракетно око

РУСИЈА ФОРМИРА ЈЕДИНСТВЕНИ КОСМИЧКИ СИСТЕМ ЗА ОТКРИВАЊЕ ЛАНСИРАЊА БАЛИСТИЧКИХ РАКЕТА

  • Последњи совјетски сателит за откривање ракетних лансирања „Око-1“ престао је да ради у априлу 2014., после чега је Министарство одбране РФ незванично признало да је у области „благовременог откривања“ лансирања балистичких ракета са територије САД Русија „ослепела“
  • Међутим, Русија има и друго око: станице типа „Вороњеж“. Прва постављена је 2008. г. у близини Санкт-Петерсбурга у насељу Лехтуси. Руска војска је одмах имала могућност да види све што се дешава у ваздуху и космосу од обала Марока до Шпицбергена, а према удаљености – до источне обале САД
  • У Иркутској области ускоро ће бити предат за експлоатацију „Вороњеж“ који ће моћи да „пробија“ простор од Кине до западне обале САД. Сада се станица налази у опитно-борбеној приправности
  • Ове године планирано је пуштање у рад таквих радарских станица у околини  Уст-Кема у Краснојарском региона и у насељу Коњухи код Барнаула у Алтајском региону. Почела је изградња сличних објеката код Воркуте, у близини града Печора у Републици Коми, код Оленогорска у Мурманској области и у Омској области
  • Са њима ће руске Оружане снаге у потпуности успоставили радарско поље система за обавештавање и упозоравање о ракетном нападу
  • О „Тундри“ још нема званичних информација. Према неким подацима, тај сателит ће са великом поузданошћу моћи да покаже рејон наношења удара не само балистичким ракетама него и другим ракетама укључујући и оне које су лансиране са подморница и шаље сигнал о наношењу узвратног нуклеарног удара
  • У главном командном пункту Система за обавештавање о ракетном нападу у Серпухову-15, све је у потпуности спремно за почетак експлоатације Јединственог космичког система за обавештавање о лансирању балистичких ракета

Пише: Дмитриј ЛИТОВКИН

         РУСИЈА формира Јединствени космички систем (ЈКС) за откривање лансирања балистичких ракета. Систем треба да постане један од кључних праваца у развоју снага и средстава нуклеарног обуздавања, изјавио је министар одбране Сергеј Шојгу.

          „Према томе, моћи ћемо да откривамо лансирања различитих типова балистичких ракета укључујући и старт опитних узорака из акваторије Светског океана и са територија земаља које изводе опитовања, рекао је Шојгу.- Нови систем замениће средства за обавештавање о ракетном нападу, која су израђена у совјетско време. У састав ЈКС улазе космичке летелице нове генерације, а такође и модернизовани пунктови команде који обезбеђују управљање летом групације и пријем и обраду посебних информација у аутоматском режиму“.

         ЈКС је – комплексан двокомпозицијски систем обавештавања о лансирању ракета. Прва композиција је космичка. То су сателити за осматрање који бележе сам акт лансирања балистичких ракета. Према подацима сајта „Стратешко нуклеарно наоружање Русије“ за јун 2014., у његовом саставу функционисала су два сателита распоређена на високим орбитама: „Космос-2422“ и „Космос-2446“.

          „Космос-2422“ (лансиран 21. јула 2006. г.) и „Космос-2446“ (2. децембра 2008. г.) спадају у космичке летелице типа 74Д6 прве генерације система, познати као УС-КС или „Око“. УС-КС могао је да открива старт ракета копненог базирања САД, али није видео ракете морског базирања или оне које су лансиране из других региона планете. Сателити су били размештени на орбитама тако да је интервал током којег могу да прате лансирања са територије САД износио највише 12 сати за 24 сата. Последња космичка летелица типа 71Х6 система У-КМО „Космос-2479“ или „Око-1“ престао је да ради у марту – априлу 2014., после чега је Министарство одбране незванично признало да је у области „благовременог откривања“ лансирања балистичких ракета са територије САД Русија „ослепела“.

         Али, само на једно око. У резерви је остало друго – копнени ешалон који се састоји од радарских станица нове генерације типа „Вороњеж“. Оне су замениле совјетске РЛС типа „Дарјал“, „Дњепар“ и „Волга“. Управо ове станице примале су сигнал за аларм са сателита система „Око“, откривале летеће ракете, одређивале правац њиховог лета и потенцијалне координате пада глава нуклеарних блокова.

         У време СССР-а по опсегу Земље било је изграђено свега осам таквих станица. Три објекта у околини Москве, Оленогорску и Иркутску, осталих пет у Балтику, Белорусији, Украјини, Казахстану и Азербејџану. Сада од осам у потпуности раде само четири.

         Станица у Скрунду, на балтичкој територији, дигнута је у ваздух под притиском САД и летонских власти. Русија је сама одустала од закупа украјинских станица у Мукачеву и Севастопољу. Такође је затворена и станица у азербејџанском граду Габала. У оквиру државног програма наоружања до 2020. г. Министарство одбране планира да потпуно замени све совјетске радарске станице – РЛС за даљинско откривање.

         Основна карактеристика РЛС типа „Вороњеж“ јесте њена модуларност. На пример, станица „Дарјал“ у Азербејџану састојала се од два огромна бетонска објекта налик на египатске пирамиде: предајног центра висине преко 60 метара и „пријемника“ од 100 метара. Станицу је опслуживало најмање 80 људи, грађена је 10 година, а на њу је потрошено око милијарду долара.

         У поређењу са њом, „Вороњеж“ је Лилипутанац: мрежасто антенско једро, уређено за лак „сајдинг“- прилаз и неколико поморских контејнера са уређајима. За изградњу РЛС потребно је свега година и по.

         Инсталирана снага „Вороњежа“ не прелази 0,7 мегавата што за 40% смањује трошкове експлоатације. Такав објекат кошта 1,5 милијарду рубаља, а опслужује га свега 15 људи. 

          „Сва опрема се саставља, монтира и тестира у фабрици-произвођачу – каже конструктор РЛС, Валериј Карасјев. – Остаје само да се на објекту ти модули-коцке саставе у станицу и подесе за рад. Управо због тога станице типа „Вороњеж“ често карактеришу као „фабрички високо спремном“.

       Прва станица типа „Вороњеж“ постављена је 2008. г. у близини Санкт-Петерсбурга у насељу Лехтуси. Војска је одмах имала могућност да види све што се дешава у ваздуху и космосу од обала Марока до Шпицбергена, а према удаљености – до источне обале САД.

         Друга станица активирана је у околини Армавира 2009. г. Она пратишта се дешава на делу од Северне Африке до Индије. Изградња станице у Калињинградској области у Пионирском насељу 2011. затворила је западни сектор за који су биле одговорне станице у Мукачеву и белоруским Барановичима. 

         Станица у Армавиру компензовала је могућности Габалинске РЛС у Азрбејџану.

         У Иркутској области ускоро ће бити предат за експлоатацију објекат који ће моћи да „пробија“ простор од Кине до западне обале САД. Сада се станица налази на опитно-борбеном дежурству.

         Ове године планирано је пуштање у рад сличних станица у околини  Уст-Кема у Краснојарском региона и у насељу Коњухи код Барнаула у Алтајском региону. Почела је изградња сличних објеката код Воркуте, у близини града Печора у Републици Коми, код Оленогорска у Мурманској области и у Омској области.

          „После пуштања у рад свих ових објеката можемо сматрати да смо у потпуности успоставили радарско поље система за обавештавање и упозоравање о ракетном нападу“ – изјавио је за лист ВЗГЉАД извор из Ваздушно-космичке одбране.

         Ипак, како у војсци истичу, без космичког „Ока“ РЛС  типа „Вороњеж“ имају значајно кашњење у времену пре откривања балистичких циљева. Нестанак космичке летелице „Космос-2479“ довео је до тога да је руски систем за обавештавање о ракетном нападу почео да контролише територију САД свега три сата дневно.

         Шојгу није прецизирао на основу чега ће бити успостављен Јединствени космички систем обавештавања о лансирању ракета.  Према раније добијеним информацијама, то ће се десити после извођења на орбиту новог сателита за рано обавештавање о лансирању ракета  14Ф142 „Тундра“. Израду сателита преузели су Централни научно-истраживачки институт „Комета“ (корисно оптерећење) и Ракетно-космичка корпорација „Енергија“ (платформа).

          „Тундра“ ће заменити системе „Око-1“ и његове геостационарне 71Х6 и високоелиптичне 73Д6 сателите. Последњи од осам уређаја прве групе престао је да ради због техничких проблема у априлу ове године. Он је коштао војску више од 1,5 милијарде рубаља, а рок за његову производњу био је скоро две године. Други су лансирани 2007. и 2008. и засад раде иако са озбиљним ограничењима. За квалитетан рад система потребно је шест сателита, а пошто их има свега два, могу да преносе информација са друге обале Атлантика само три сата дневно.

         О „Тундри“ нема званичних информација. Према неким подацима, тај сателит ће са великом поузданошћу моћи да покаже рејон наношења удара не само балистичким ракетама него и другим ракетама укључујући и оне које су лансиране са подморница.

         Познато је да је на летелице постављен систем за борбено управљање и, ако је неопходно, преко њега се може послати сигнал о наношењу узвратног нуклеарног удара. Има података о томе да се „Тундра“ припрема неколико година и да је њено лансирање било планирано још 2009. г., али се то није десило јер је Министарство одбране неколико пута мењало технички задатак.

         У годишњем извештају ОАО „РНИИ Електростандард“ за 2010. тим поводом се помиње извођење „додатних опитовања и сертификације електронских и радио-производа домаће и стране производње, који су предвиђени за комплетирање радио електронских уређаја 14Ф142“.

Сергеј Шојгу

Сергеј Шојгу

Према речима министра одбране, сада је све спремно за лансирање новог сателита, које ће се, опет према неким подацима из Министарства одбране, десити до краја 2014. У сваком случају, како је листу ВЗГЉАД саопштио извор у Ваздушно-космичким снагама, у главном командном пункту Система за обавештавање о ракетном нападу у Серпухову-15, све је у потпуности спремно за почетак експлоатације Јединственог космичког система за обавештавање о лансирању балистичких ракета.

         Превела Ксенија Трајковић

Извор: Факти.рс

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *