Вијести, Свијет

Скандал са снимком разговора Ердогана и његовог сина

Наводни телефонски разговор турског премијера Ердогана са његовим сином, који потврђује умијешаност у скандал са корупцијом, преиспитује државно тужилаштво. Оно је опет под утицајем владе. Ердоган је наглашено миран.

Тајип Ердоган

Тајип Ердоган

 

снимак наводног телефонског разговора између турског премијера Ердогана и његовог сина је у првих 12 сати након објављивања у интернету, имао 1,2 милиона кликова. Цијелу ноћ су корисници социјалних мрежа изражавали свој бијес. „Одвратно!“ „Политичке тензије доживљавају врхунац!“ „Па, зар није Турска жељела у ЕУ?“ То су биле неке од реакција на твитеру и фејсбуку. Али главно питање, да ли неко може потврдити аутентичност снимка разговора, је остало отворено.

Народ протестује против корупције у редовима Ердоганове владе

Народ протестује против корупције у редовима Ердоганове владе

Разговори су се одвијали у периоду од 17. до 18. децембра 2013. године. Ердоган је, како се чује на снимку, затражио од свог сина да склони више милиона долара и еура. 17. децембар је био дан, када је у Турској на свјетло дана изашао скандал са корупцијом, у који је умијешан политички и економски врх. Радило се о подмићивању, илегалној трговини са златом са Ираном и илегалним грађевинским пројектима. То је за посљедицу имало хапшење високорангираних политичара и привредника али и синова турских министара

Опозиција тражи оставку владе

Влада је на снимак у интернету реаговала саопштењем за штампу. „Снимци, на којима се могу чути наводни разговори између Ердогана и његовог сина, су неморалан продукт монтаже и као такви апсолутно немају никакве везе са реалношћу“, каже се у саопштењу.

Републиканска народна партија ЦХП, највећа опозициона партија у Турској, је затражила оставку владе са Ердоганом на челу. „Није прихватљиво да лице, које је у центру прљавих послова, и даље води Турску. Ердоганова влада је у међувремену потпуно изгубила легитимност!“, ријечи су портпарола ове партије Халук Коца, којег је цитирао дневни лист Хуријет. И националистичка партија МХП истог је става. „Уколико је телефонски разговор Ердогана са његовим сином аутентичан, онда се истински мора посумњати у морал и вјеродостојност турског премијера“, рекао је предсједавајући партије МХП Девлет Бахцели.

Ердоган у борби против „паралелних структура“

Од почетка скандала са корупцијом, средином децембра 2013., турска влада је све више доспијевала под критику због мјера које су подузете против судија и државних тужилаца али и полицијских исљедника, које је Ердоган или смијенио или се побринуо да добију премјештај. Критичари су то интерпретирали као Ердоганов одговор на полицијске рације у оквиру скандала са корупцијом у његовој влади. Ердоган је стално тврдио како је „паралелна држава“ дубоко умијешана у цијелу игру коју наводно води исламски проповједник са егзилом у САД-у Фетхулах Гулен.

Гулен је бивши Ердоганов савезник и наводно је посљедњих година путем својих људи у Турској извршио утицај на полицију и правосуђе. И Ердоанова реформа правосуђа интерпретира се од стране критичара као покушај да се смањи моћ тзв.Гулен-покрета у оквиру турског правосудног апарата.

Турски политолог Цан Пакер,бивши савјетник врха опозиционе партије ЦХП, запитао се ко је на интернет пустио снимке разговора између Ердогана и његовог сина. Ту је наравно и питање свих питања, да ли је материјал аутентичан?

„И Гуленови поборници али и Ердоганов табор посједује снимке телефонских разговора супарничке стране. Они их чувају као муницију, а када осјете да је дошао прави тренутак, пласирају их у јавност.“, каже Пакер за ДВ и додаје да је то саставни дио борбе за власт и моћ и да је то разлог због којег се на интернету нашао овај материјал.

„Ердоган никад неће дати оставку“

Колумниста и политолог Џенгиз Актар нагласио је да још није потврђена аутентичност снимака. „Уколико су они истинити, онда морају бити саставни дио истраге о скандалу са корупцијом у турској влади“. Овај материјал је међутим другачији од досадашњих оптужби против Ердогана. Овај пут опозиција од њега јасно тражи оставку. „Тиме је политичка криза у Турској добила посве нову димензију“, закључује Актар у разговору за Дојче веле.

Извор: Дојче веле

 

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *