Вијести, Свијет

САД у очекивању банкротства: апокалипса или бура у чаши воде?

Detroit files for bankruptcy

Злато расте у цени, тржишта фондова падају. Нервоза инвеститора је јасна: сви се плаше да Конгрес САД неће успети на време да повећа праг државног дуга. Ако судбоносна одлука не буде донета до 17. октобра, највећа светска привреда може да прогласи невиђено банкротство.

Амерички конгресмени још увек се нису договорили ни о горњој граници, ни о финансирању државних установа, затворених скоро недељу дана. Ипак председник предтавничког дома конгреса Џон Бејнер обећао је колегама да неће допустити банкротство САД, чак ако закон о повећању државног дуга не добије подршку већине републиканаца. Како он планира то да уради, не саопштава се. Зато је познато да је предедник Обама због ситуације око буџета отказао пут на самит АТЕС у Индонезији и посету Брунеју.

Банркотство које прети САД, како тврде неки економисти, превазићи ће кризу из 2008. године, довести до рецесије, најгоре од доба Велике депресије и предодредити светску катастрофу деценијама унапред. Мада највероватније до апокалиптичног сценарија по светску економију неће доћи, сматра аналитичар инвестиционог холдинга ФИНАМ Антон Сороко.

Питање банкротства пористиче из питања о повећању границе државног дуга САД. Ову границу држава је подизала већ више пута. И ми смо већ видели оштре дебате, зато што амерички политичари користе ово питање како би прогурали потребне промене. Не бих сада разматрао могућност банкроства. Највеоватније путем узајамних уступака странке ће доћи до споразума, граница ће бити подигнута.

Ипак опасност за сада није ликвидирана. Галвна тачка цењкања о којем говори експерт је позната: републиканци траже да председник одустане од реформе здравства, иначе ће они осигурати банркотство. И ту је амерички лидер постао таоц линије унутрашње политике коју је одабрао. Нису узалуд неки политиколози називали Обаму амерички Горбачов. Такво поређење се чуло када је први тамнопути председник САД тек дошао на власт. Са још већим уверењем понављане су ове речи у време друге Обамине изборне кампање. Сада ће се присталице такве аналогије уверити очигледно у њену истинитост коначно. Обојица лидра светских империја су дошла на власт као реформатори, када су њихове земље биле непопуларне у иностранству. Обојица су била приморана да се обраћају двема публикама: сународницима који чекају побољшање система и странцима уверним да је корен зла у самом систему. Обама је као и Горбачов одабрао спољну политику – без посебног успеха, између осталог.

И још оба наша јунака су добитници Нобелове награде за мир. Само МИзхаил Сергејевич је добио Нобелову награду после распада своје имеприје. А Обама је већ добитник, а његова империја се за сада стабилно држи на површини.

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *