Русија је 12. октобра поднела у УН нацрт резолуције Генералне скупштине о недопустивости глорификације нацизма. У састављању овог документа учествовало је готово 40 држава, а међу њима су и Белорусија, Казахстан и Сирија. Коаутори нацрта резолуције говоре „о данашњим веома опасним појавама“. Очекује се да ће документ бити стављен на гласање до краја године.
Григориј Лукјанцев, заменик сталног представника Руске Федерације у УН, приликом подношења текста је нагласио да се не сме допустити преиспитивање вредновања догађаја везаних за Други светски рат. „Нажалост, ми и данас видимо покушаје фалсификовања историје и преиспитивања тријумфа правде 1945“, истакао је дипломата.
„По нашем мишљењу, потпуно је недопустиво да се глорификују они који су умешани у нацистичке злочине и да се у позитивном светлу приказују бивши есесовци, на пример чланови јединица „Вафен-СС“ које су учествовале у уништавању цивилног становништва“, рекао је Лукјанцев.
По његовим речима, коаутори нацрта резолуције говоре „о данашњим веома опасним појавама“ којима се мора пружити отпор како на националном, тако и на међународном нивоу.
Лукјанцев је подсетио на случајеве „свечаног откривања споменика нацистима, проглашавања дана ослобођења од окупације даном жалости, хапшења оних који се залажу да борци против нацизма у Другом светском рату не падну у заборав, као и промовисања оних што су се борили на страни фашизма против земаља антихитлеровске коалиције као учесника националноослободилачких покрета“.
„Треба ли помињати да такво деловање вређа учеснике антифашистичког покрета и иде на руку онима који се боре за ‘чистоту расе’, за дискриминацију по расној или етничкој припадности, да и не говоримо о томе какав се пример тиме даје младим нараштајима“, нагласио је руски представник.
Прошле године је за сличну резолуцију гласало 120 од укупно 193 земље-чланице УН. Против њеног усвајања биле су делегације САД, Канаде и Маршалских острва, док је 57 земаља било уздржано, а међу њима и Украјина. Григориј Лукјанцев је апеловао на те државе да преиспитају своју позицију и подрже ову иницијативу.
Како је саопштио представник Руске Федерације, овај документ је нешто измењен у односу на прошлогодишњи. На пример, додат је апел државама-чланицама да узимају у обзир ставове из ове резолуције приликом припреме извештаја о ситуацији везаној за људска права у одговарајућим земљама.
Руски медији истичу да ће резолуција коју предлаже Русија вероватно бити одобрена, јер се почев од 2005. већ девети пут износи на разматрање у Генералној скупштини УН, и сваки пут је прихваћена, готово увек са истим бројем гласова за и против.
Па ипак, аналитичари наглашавају да резолуције Генералне скупштине УН немају неки практичан значај, јер нису обавезујуће и не повлаче за собом никакве последице.
Према томе, у предстојећем гласању највише интригира питање које земље ће бити уздржане или ће гласати против нацрта резолуције, и како ће образложити свој став. Конкретно, уздржане су нације које се посебно често оптужују за глорификацију нацизма (пре свега балтичке земље), а оне које гласају против, као на пример САД, кажу да је резолуција „у супротности са принципима слободе мишљења“.
Извор: Руска реч
