Свијет

Мировњаци у маскама смрти

34307_vest_895

У једном од последњих бројева италијанског листа L’Espresso објављена је фотографија војника из састава француског војног контингента у Малију. Лице војника скрива такозвана маска смрти – приказ људске лобање.

Такве маске, према речима тог листа, могу да се виде на учесницима реалих борних акција у различитим жариштима планете, најамницима и борцима јединица командос. Новине закључују да се француска мисија мировњака у Малију претвара у рат према познатим сценаријима из прошлости и данашњости.

То је савремени лик рата, циничан и спонтан, – пише, између осталог, L’Espresso. – Тај приказ је слабо повезан са представом о војнику-мировњаку, који остварује хуманитарну мисију. Он се чини изаслаником смрти, који уништава све живо на шта наиђе. Маске попут приказане на фотографији, – пише лист, – често ставе амерички, британски, дански и немачки војници као амајлије против смрти, с којом се сваки дан суочавају у авганистанским долинама. Те маске скривају њихова реална лица, јер је важна само њихова припадност јединицама и крваво братство под непријатељском ватром.

Како прецизира L’Espresso, на фотографији је приказан војник Стране Легије, чији су борци одувек били одани идеји лепе смрти. У ту легију долазе људи без имена и држављанства, који су жељни авантура. Они, – иронизира лист, – формирају борну елиту социјалистичке Француске, која има миротворну мисију у Малију. Оставимо по страни алузију на политичку позадину савремене Француске, која је послала своје војнике у афричке пустиње. За те војнике је важна реалност конкретног тренутка – на једној страни су они са оружјем у рукама, на другој је противник. Дилема је живот или смрт. Све остало није важно. Зато се на неким лицима налазе маске смрти.

Један од војних експерата – шеф оделења европске безбедности Института Европе Дмитриј Данилов није склон да се упоређују операције у Малију и мисија у Авганистану. У својој бившој колонији Француска није туђинац, она тамо осећа своју посебну одговорност, – сматра он, – мада то није услов успеха.

– Ситуација је доста тешка, она се, природно, подгрејава споља. Тамо сигуно има спољни утицај, између осталог, од стране мреже међународног тероризма, има већ неких доказа тога. Јасно је да неће доћи до брзе победе. Осећа се и то да Фрунцуску нису много подржали партнери из ЕУ. Зато је логично да се претпостави да се Французи, који ратују на афричкој територији, осећају у одређеној изолацији. Тај би осећај могао да озбиљно утиче на ефикасност акција француског контингента.

Против упоређивања са Авганистаном иступа и бивши туниски министар масовних комуникација и дипломата Усама Ромдани. У свом коментару под насловом Рат у Малију: нико неће допустити други Авганистан, објављеном у листу Al Arabiya, који излази у УАЕ, он је написао да ни САД, ни европски савезници немају ни најмању жељу да се заглибе у нови рат. Поред тога, пише Ромдани, стране војне мисије постају све мање привлачне у условима борбе против финансијских проблема. Борне акције чак данашњих размера тражиће од Француске према прорачунима, 400 000 евра сваки дан. Ради упоређена – читава операција у Либији је коштала Француску 1,2 милијарде евра. Међутим, алтернативе нема – не сме се допустити на прагу Европе ново уточиште тероризма.

Експерт за питања борбе против тероризма из Немачког Фонда науке и политике Гидо Штајнберг не пориче неопходност војног мешања у конфликт, али не види политичкку стратегију у даљим акцијама.

– Не видим алтернативу. Међутим, интервенција сведочи о политичкој пропасти. Неопходност војног мешања постоји давно, али политичари нису могли да дођу до јединственог мишлења. Судећи по свему, немају ни концепцију акција. Нико не зна, шта је потребно да се у Малију створи нормална војска. Мада је решење о итнтервенцији правилно, оно сведочи да читава политика у том региону није била исправна.

Политичари могу да споре, док војници имају конкретније задатке. Недавно је канцелар Ангела Меркел још једном потврдила да Немачка неће послати своје војнике у Мали. Хоће ли маске подићи борбени дух Француза?

Коментариши чланак

Коментара