- Wednesday, 24. April 2024.

МЕДВЕДЕВ: За нама је година колосалних достигнућа и великих проблема

Објављено: 30. децембра 2014. - Срна Радовић

РУСКИ ПРЕМИЈЕР ОБЕЋАО РАСТ ПРИВРЕДЕ ВЕЋ 2016. ГОДИНЕ, ЧАК И АКО ОСТАНУ ЗАПАДНЕ САНКЦИЈЕ И ТРЕНУТНА ЦЕНА НАФТЕ

Губици РФ због западних санкција износе неколико десетина милијарди долара, а европска привреда је због њих већ изгубила 40 милијарди евра и изгубиће још педесет милијарди у будућности – открио је Дмитриј Медведев, сумирајући билансе 2014-те
Додао је да је Русија под санкцијама толико повећала производњу меса да његова влада води преговоре о продаји меса Ирану и Кини и да су извозницима интересантни Ирак, Турска и Вијетнам
У оквирима програма замене увозних производа домаћим – током 2014. отворено око 300 средњих и великих предузећа у свим привредним гранама

ЗА РУСКУ Владу 2014. година била је изузетно тешка и напета, министри нису имали ни месец дана мирног, рутинског рада.

„Година је апсолутно изузетна и веома згуснута, ове године смо имали и колосална достигнућа и велике проблеме“ – признаје премијер Дмитриј Медведев.

Олимпијада у Сочију, коју је Русија одржала на највишем нивоу, захтевала је од Владе концентрисање како финансијских средстава, так и организаторских способности. Главни спортски догађај године одвијао се у атмосфери заоштравања политичке кризе у Украјини.

Други важан догађај – поновно уједињење Крима и Севастопоља са РФ – такође је Влади „дало“ додатни посао. Требало је донети стотине законодавних и нормативних правних аката којима се нове територије усклађују с руским законодавством.

Довођење Крима до „нивоа Русије“ када су у питању, између осталог, пензије и плате у предузећима која су буџетски корисници био је приоритетан задатак. Влада је направила специјални федерални наменски програм до 2020. године са 680 милијарди рубаља, које ће бити искоришћене за развој инфраструктуре, градњу путева, стварање модерне туристичке инфраструктуре.

После враћања Крима и Севастопоља у Русију, Запад је иницирао санкције против руске привреде, што је фактички замрзнуло инвестиције, пословне односе, продају различитих роба и услуга, као и низ заједничких пројеката. По оцени Медведева, губици РФ износе неколико десетина милијарди долара, а европска привреда изгубила је 40 милијарди евра ове године и изгубиће још педесет милијарди у будућности. Извршавајући указ председника РФ, Влада је предузела узвратне мере, конкретно, ограничила је увоз неких категорија производа из западних земаља.

По речима руског премијера, санкције су „дале повод да се замислимо да је време да почнемо да се бавимо заменом увозних производа и правимо квалитетне конкурентне производе“.

Финансирање државног програма развоја пољопривреде повећано је два пута, а до 2020. године предвиђа се и удвостручавање производње у свим категоријама.

Медведев је најавио додатне мере помоћи пољопривреди, укључујући субвенције пољопривредницима који буду ширили асортиман и повећавали производњу.

Упркос свим тешкоћама, руска пољопривреда је у 2014-ој имала највећи годишњи показатељ и темпо раста – од четири до шест одсто.

После увођења узвратних санкција, полице у продавницама по целој земљи у значајној мери су попуњене руским производима.

„Што се тиче живинског меса, потпуно смо обезбеђени, што се тиче свињетине – са 80-85 одсто, говедине – са 65-70 одсто; способни смо да у средњорочној перспективи потпуно престанемо да увозимо“ – истакао је председник Владе Русије.

Повећање производње меса отворило је нове могућности за извоз. Руска Влада води преговоре о продаји меса Ирану и Кини, извозницима су интересантни Ирак, Турска и Вијетнам.

Замена увозних производа тиче се не само пољопривреде, већ и других сектора привреде.

„У 2014. години отворено је око 300 средњих и великих предузећа у свим привредним гранама“ – саопштио је Медведев.

По његовим речима, промене ће се дотаћи и Стратегије иновационог развоја до 2020. године. Министарства треба да доставе предлоге о укључивању одредби о планском преласку са коришћења стране опреме, технике и компоненти на домаће у дугорочне планове развоја стратешких компанија.

Влада се јесенас суочила с новим изазовом – падом цене нафте. У поређењу с летом, она се преполовила – на око 60 долара за барел. Буџет за 2015. годину је направљен полазећи од цене црног злата од 93 долара за барел.

У новембру је почео пад курса рубље, који се 16. децембра завршио негативним рекордом – 80 рубаља за долар, 100 рубаља за евро.

Влада и Централна банка су морале да донесу хитне мере за стабилизацију ситуације. Готово дупло је била повећана дисконтна стопа – на 17 одсто, а Влада се договорила с великим извозницима о потреби ритмичности валутних операција. Пад курса је заустављен.

Кризне тенденције у привреди нису могле да се не одразе на макроекономским показатељима. Потреба за додатним финансирањем промениће карактеристике буџета, чији ће дефицит на крају године износити око 0,7-1 одсто (раније је био предвиђан суфицит од 0,4 одсто).