Председник Хашког трибунала Теодор Мерон формирао је посебно судско веће које ће испитати има ли основа за покретање истраге против бивше главне тужитељке Карле дел Понте, због непоштовања суда.
Мерон је то учинио на захтев бившег председника Републике Српске Радована Караџића, коме Трибунал суди по оптужници за геноцид над несрбима у БиХ. Одлука председника суда неуобичајено је брза, будући да је Караџић захтев поднео 27. септембра.
Караџић је затражио од судије Мерона да отвори истрагу против Дел Понтеове зато што је америчким дипломатама 2004. пренела садржај поверљивог документа са суђења Слободану Милошевићу.
Чланови посебног већа, судије Кристоф Флуге из Немачке, Баконе Молото из Јужне Африке и Бартон Хол са Бахама имаће задатак да, по Мероновом налогу, испитају да ли је
неопходно поставити тужиоца који би истражио да ли је Дел Понтеова одговорна за непоштовање суда.
Караџић је, у захтеву за отварање истраге, цитирао дипломатску депешу коју је Амбасада САД у Хагу, 16. априла 2004, упутила Стејт департменту. У депеши пише да је Карла дел Понте, истог дана, америчким дипломатама пренела ко је на листи сведока Милошевићеве одбране, коју је бивши председник Србије и СРЈ, три дана раније, суду поднео као поверљиви документ.
“Цитајући директно са листе извучене из поднеска, она је рекла да су поднеском обухваћени бивши председник Бил Клинтон, бивша државна секретарка Мадлен Олбрајт, бивши министар одбране Вилијам Коен, амбасадор Кристофер Хил, генерал Весли Кларк и бивши амбасадор Ричард Холбрук”, пише у депеши, коју цитира Караџићева одбрана.
Караџић тврди да је Карла дел Понте, тиме што је америчким дипломатама открила садржај документа под печатом, прекршила правила Трибунала, сугеришући да је тадашња главна тужитељка одговорна за непоштовање суда.
Караџић је подсетио и да је посебно веће Трибунала у прошлости испитало да ли је бивши управник судског притвора Тимоти Мекфаден прекршио правила тиме што је америчким дипломатама пренео детаље о Милошевићевом здравственом стању.
То веће је констатовало да нема основа да Мекфаден буде оптужен за непоштовање суда, не искључујући, међутим, могућност да против њега буде покренут дисциплински поступак. Никакав поступак, потом, није био покренут.
Занимљиво је да је у америчким дипломатским депешама, које је објавио Викиликс, председник Трибунала Мерон 2003. године био назван “најеминентнијим подржаваоцем напора владе САД у Трибуналу”.
У депеши су цитиране и речи којим је Мерон захтевао да званични Вашингтон спречи реизбор Дел Понтеове, о чијим је способностима негативно говорио.
Након што је депеша објављена, дописник Бете је, средином јуна ове године, представницу Трибунала Магдалену Спалинску упитао планира ли суд да покрене истрагу о Мероновим тадашњим разговорима са америчким дипломатама. Спалинска је одговорила да “нема планова” за такву истрагу.
