Да се разумемо одмах аутор не припада онима који воде некакву антинемачку кампању коју неки овдашњи кругови блиски aнглосаксонским круговима моћи воле да с времена на време покрену (ништа лакше, а уз то је и „патриотски“ у проамеричким медијима нападати Немце). Исто тако не спадамо ни у оне који би да бране ову и овакву спољну политику Немачке која је и глупа и антисрпска.
Да су они захтеви немачких парламентараца, а и ставови немачких званичника, заиста показатељ да Немачка жели да Србију дисциплинује, понизи и да је „натера“ да прихвати и призна независно Косово, суштински и против Србије и српског народа свима је јасно, али зашто су и глупи.
Глупи су јер дефинишу као немачки и европски интерес конституисање „држава Косово“, те да Србија буде потпуно понижена и преваспитана. Јасно је да су тутори Албанаца Англосаксонци и да су Немци скоро избачени са Косова и региона. Што би они сада одрађивали прљав посао за Американце овде на Балкану. Шта они имају од тога? Прво за такву врсту деловања им је дато зелено светло из Вашингтона, друго надају се ако буду довољно „тренирали строгоћу“ над Србима да ће им то ојачати рејтинг на Балкану и у Европи, који они сада у кризи настоје да консолидују. Они настоје и да се кроз доминантну америчку причу колико-толико убаце на Балкан и добију јаче позиције на овим просторима.
Но ма колико се у “стручним круговима“ говорило о повратку Немачке на Балкан, у Србију и пре свега у њену северну покрајину Војводину, око тога за сада нема никаквог „помака“. Постоји само прича о томе, што звучи као обећање од САД да ће добити награду у виду концесија на Балкану, под условом да „буду добри и раде што им се каже“. Но Немци по оном стереотипу, који је илустрован у стрипу Алан Форд у лику смешног али дисциплинованог Немца Грунфа, увек ефикасно одраде посао али од тога готово ништа не добију. Број Један их увек обмане и сав профит узме себи.
Како видимо, за сада нема ништа од њихових планова за озбиљнији економски и политички продор на Балкан, а још мање има реалног основа за некакав план поделе – „Војводина Немцима а све јужно Турцима“. Ово прво је за сада нереално иако се око другог – турског продора на Балкан дешавају значајне промене у смислу озбиљне инфилтрације кроз економску и меку моћ Анкаре у Софију, Скопље, Приштину, Тирану, Подгорицу, Сарајево…
То је због тога што Број Један – САД подржава експанзију Турске на Балкан, а жели да контролише и ограничи немачке аспирације на овим просторима. Русе би желели да држе ван Балкана, не толико што би они сами могли угрозити њихову доминацију већ што би Немци могли да дођу у искушење да баш на Балкану направе стратешку коалицију са Русијом и да на тај начин дугорочно озбиљно конкуришу Англосаксонцима. Стога је и то главни разлог што је Америка врло рестриктивна према немачким идејама продора на Балкан па макар они били само у економској сфери.
Немачка би морала да се докаже у антируској политици да би добила наклоност САД. Но и тада је не би добила, јер увек постоји ризик од савеза Берлин Москва који представља ноћну мору за англосаксонске стратеге. То значи да ће их хушкати на Балкан, и у конфликте са Русијом, али да им реално никада неће дати оно што траже и што желе – барем део некадашње моћи коју је имала осовина Беч – Берлин на овим просторима. 
Стога Немци као Грунф у стрипу покушавајући да „буду већи Американци од Американаца“ изигравају некакве дежурне полицајце на Балкану и терају Србе на нова понижења. Тиме се наравно барем у овом простору настоји и удаљити политичка позиција Берлина од оног који има Москва. Да не говоримо да се код Срба оживљавају антинемачка сећања и осећања. Тако Вашингтон једним ударцем убија више мува, а то их не кошта готово ништа – осим некаквог магловитог обећања о могућем повратку Немаца на Балкан. Уосталом они могу и допустити минимално, селективно и контролисано јачање утицаја немачких компанија и институција али наравно оних који су „проверене“ па то заправо не би ништа променило у односу снага на терену. Нешто слично се већ догађало.
Тако је Немачка политика одлучила да буде фактор дестабилизације региона који ће натерати Србе да признају Косово, иако и Срби и Немци знају да они нису права сила, већ да само одрађују оно што им уделе као задатак у Стејт департменту. Тако ће од себе одбити Србе а неће придобити Албанце.
Но, да не испадне све ово потпуно глупаво – они заправо имају некакав план да убрзају признање сецесије Косова да би могли читав Балкан у наредном периоду лакше да укључе у ЕУ. На тај начин би они, преко Брисела у коме имају све више „акција“ имали шансу да поврате део моћи које су некад имали на овим просторима. То је нада која их покреће на дипломатски притисак против Србије (који је рекли смо посредно и антируски). Но од тога нема ништа, јер Англосаксонци неће ни под којим условима предати Немцима и ЕУ контролу над изузетно геополитички и историјски значајним Балканом. Стога верујемо и да Србија, па и други у овој регији, вероватно неће никада ни бити чланице ЕУ, или барем не у догледно време док не буде јасно да ли се ЕУ трансформише у нешто ново (германоцетричну Европу) или пак доживљава распад.
Тренутна Немачка и ЕУ политика на Балкану показује и да су руске наде у могућност немачко-руског стратешког партнерства за сада нереалне. Немачка је, то је сада ваљда јасно, поптуни геополитички вазал Америке и за сада не може ни да помисли да води иоле самосталну спољну политику. Немачка спољна политика је дугорочно гледано глупаво рециклирање америчке стратегије.
Показује се да су сигнали које је слао Берлин о некаквој могућој аутономној спољној политици Немачке били или „сос позиви у помоћ“ утопљеника, који се бори да остане на површини, или пак перфидна игра навлачења руске спољне политике у ћорсокак. Било како било немачко је “обећање било лудом радовање“ што је негде и схваћено у Русији и за последицу имало захлађење односа Брисела и Москве у последње време. Но и поред тога постоје кругови у Русији који ипак гаје наде у могућност да Берлин покаже минимум аутономности у односу на „Броја Један“. Чини се чак да је српска спољна политика аутономинија од Немачке или пак да има већи потенцијал.
Све у свему Англосаксонци су комбинацијом флексибилне контроле елита, институција и медија, условљавања и манипулација услепи да још једном изиграју Немце, а помало и Русе који су се надали брзом немачком „преокрету“. То не значи да је он немогућ уопште, већ само да је данас, у тренутним односима снага и вештина играча на европској сцени, то јако мало вероватно.
Како ми Срби традиционално не очекујемо ништа добро од Немаца верујемо да ово неће никог разочарати , ово ће само да расветли глупаву и антисрпску мотивацију Немачке политике, која се приказује кроз дрске и понижавајуће „услове немачких парламентараца“. Но исто тако је и увреда за разум острашћено „патриотски“ говорити о томе како треба рећи „не немачком ултиматуму“ а игнорисати чињеницу како и иза Берлина и Брисела у свему и потпуно стоји „Број Један“ – Вашингтон.
Видовдан
