Београд – Сировина за производњу минералног ђубрива, са нивоом радиоактивности који је десет пута виши од прописаног, месец и по дана 2009. године је улазила у Србију потпуно законито. Наводна штампарска грешка у „Службеном гласнику“ о дозвољеним нивоима радиоактивности, у време док је министар пољопривреде био Саша Драгин, отворила је широм врата сировинама чија је радиоактивност знатно већа од дозвољене. Једина светла тачка у овој причи је то што наш сељак нема довољно пара да би користио максималне количине минералног ђубрива.
На овакву случајну или намерну грешку, како објашњава Ђорђе Бугарин, секретар Удружења пољопривреде Привредне коморе Војводине, упозоравали су увозници готовог минералног ђубрива. На тај начин стизала је знатно јефтинија сировина за производњу. Цена ђубрива је формирана као да је ђубриво произведено од знатно скупље и мање радиоактивне сировине, па је то угрозило пословање увозника.
„Колико ми је познато, на овај начин је у Србију ушло неколико хиљада тона ове сировине, али, колико тачно и ко је увозио, мораће да утврде државни органи“, каже Бугарин.
„Верујем да је цела прича око штампарске грешке, која је касније исправљена „припремљена“ како би се неко решио сировине, а неко други дошао до екстрапрофита. Наравно, и то је претпоставка, коју морају да потврде државни органи.“
Др Петар Секулић, из Лабораторије за земљиште и агроекологију, новосадског Института за ратарство и повртарство, објашњава како је „олакшавајућа околност“ то што се у Србији користи мало минералних ђубрива. Србија је на зачељу у Европи по употреби минералних ђубирва. У свету, а и код нас – крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века, била је уобичајена употреба око 150 килограма минераног ђубрива по хектару, а сада се у просеку користи око 60 килограма ђубрива по хектару.
„Наша лабораторија није везана директно за мерење нивоа радиоактивности, али познате су нам вредности које морају да се поштују“, каже Секулић.
„Фосфатне сировине за минерално ђубриво, наравно, имају одређен ниво радиоактивности, а према том нивоу, колико ми је познато, формира се цена сировине. Што је тај ниво нижи, цена сировине је већа.“
Проф. др Мирослав Весковић, ректор Новосадског универзитета, али и један од најпознатијих стручњака за питања радиоактивности, објашњава како је лабораторија Природно-математичког факултета у Новом Саду радила мерења нивоа радиоактивности.
„Ми физичари имамо задатак да проверавамо, али ми не одређујемо дозвољене границе“, каже Весковић.
„За ово питање су задужени стручњаци медицинске и пољопривредне струке.“
Без проблема
Контрола радиоактивности, како напомиње Бугарин, обавезна је на граници за све што се увози у Србију.
„У случају сировине, међутим, није било много избора“, каже Бугарин.
„Државни органи дужни су да поштују одребе прописа објављених у „Службеном листу“, па је због тога сировина несметано ушла у земљу.“
