Вијести, Регион

У суботу Београдом шетају зомбији

14444260985260e22b1bc0f072294639_orig-620x330

Београд – Друга Зомби шетња у Београду почеће у суботу у 17 сати на Тргу Републике, а за маскирање људи биће задужен велики тим шминкера, предвођен Мирославом Лакобријом, Нином Вујасин и Александре Митровић. Више од 400 маскираних и костимираних добровољаца маршираће истом трасом као прошле године: Трг Републике – Кнез Михаилова – Палата Албанија – подземни пролаз код хотела Москва – Безистан – Трг Николе Пашића – Дом омладине.

По завршетку Шетње, у Дому омладине ће у 18 сати бити уприличен избор за Мис и Мистер зомбија, као и за Малог мистера и Малу мис зомби саншајн.

Од 19 сати, у великој дворани Дома омладине Београда биће додељене филмске награде Фестивала српског филма фантастике – Коскар и Пирамида – а потом ће уследити пројекције награђених филмова. Фестивал ће бити закључен зомби-рејвом на сплаву Свемирска кафана од 23 сата. .

Иако су у прошлогодишњој шетњи учествовали и најмлађи, родитељима мале деце се не препоручује да их излажу призорима зомбија, како се она не би плашила.

Зомби шетња је маскенбал, карневал добре забаве, који демонстрира вештине мајстора за специјалне ефекте а организује се ради промоције Фестивала српског филма фантастике.

Шетња ове године има и хуманитарни карактер. У Дому Омладине и на Тргу Републике биће постављене кутије за добровољне прилоге и сав новац који буде прикупљен током Фестивала и шетње биће уплаћен „Прихватилишту за одрасла и стара лица“ у Кумодрашкој улици.

Жеља је да се помогне лицима који су у стању хитне социјалне потребе, без средстава за живот, без личних докумената, и о којима нема ко да брине, а чији ће се број повећати у предстојећем зимском периоду.

Директор “Прихватилишта за одрасла и стара лица” у Кумодрашкој улици, Првослав Николић каже: „Са задовољством прихватамо донацију зомби шетње јер ће нам то у многоме помоћи у повећању стандарда за заштиту лица која се нађу током ове зиме у стању хитне социјалне потребе у граду.“

Шетња је отворена за све грађане, а маскирање и шминкање 400 добровољаца, који су се пријавили у последњих месец дана, биће објављено пред Шетњу, од 11. до 16.30 у Дому омладине Београда. Због великог интересовања а недовољних капацитета, најмање 50 пријава је морало да буде одбијено.

Сви шминкери су 5. и 6. октобра прошли кроз Радионицу за маску и филмску шминку на којој су кроз видео, фото и практичан рад обучени како да израде маску, под будним менторском оком Мирослава Лакобрије, Нине Вујасин и Александре Митровић. У раду Радионице је учествовало 40 полазника из Београда, Суботице, Ниша и Инђије.

Шетње зомбија уобичајено представљају поворке обожавалаца хорора и фантастике маскираних у живе мртваце – зомбије.

У срцу тих манифестација увек је добра забава, али могу имати и друге сврхе. На пример, прошлогодишњи београдски Зомбие Wалк је тежио да прикаже умећа домаћих мајстора за маске и специјалне ефекте који у српским филмовима, копродукцијама али и страним остварењима имају све запаженије место и постају ослонац филмске индустрије.

Дешава се, међутим, да шетње зомбија поприме социјални, хуманитарни, па чак и политички карактер – њима се често скреће пажња на проблем глади, или на „невидљиве” категорије становништва а понегде се организују као пародија политичких окупљања.

Карневали људи маскираних у зомбије уобичајено су пратећи програми фестивала фантастике, али постоје и као засебне манифестације. Од првих оваквих шетњи у Милвокију (2000) и Сакраменту (2001) у Америци, тренд се брзо проширио широм света., инспирисан живим мртвацима у филмовима Џорџа А. Ромера Ноћ живих мртваца (1968), Зора мртваца (1978) и Дан мртваца (1985).

Знаменита Ромерова остварења су много више од пуких хорор филмова – она су друштвени коментари времена у којима су настали. Ромеро је у њима установио модеран појам зомбија. Они више нису егзотична вуду чудовишта. Они су чудовишта у лику обичних људи која се хране – другим људима. Зомбији су постали метафора за неумеће комуницирања, за слепо, импулсивно понашање без размишљања о последицама и сврсисходности свог делања („понаша се као зомби”).

У првој половини двехиљадитих, поџанр филмова са зомбијима доживео је нови процват, са великим успехом остварења 28 дана касније, Земља мртвих, римејк Зоре мртваца, Притајено зло, Схаун Оф Тхе Деад и Зомбиленд. То је подстакло, популарност, распрострањеност и масовност Шетњи зомбија. У Бризбејну се 2010. године прошетало 10.000 зомбија, у Лонг Бичу 2011. године – 14.000 зомбија. Годину дана касније, у Буенос Аиресу било их је 25.000, а незванични светски рекорд држи зомби шетња у Минеаполису из новембра 2012. у којој је учествовало 30.000 људи. Ове манифестације се редовно одржавају и у Русији. Најзапаженије су московска зомби шетња из 2010. године и овогодишња у Санкт Петербургу.

Осмо издање Фестивала српског филма фантастике (ФСФФ) одржава се у Дому омладине Београда од 16. до 19. октобра. У такмичарским и офф програмима може да се погледа педесетак филмова из Србије, Хрватске, БиХ, Црне Горе, Македоније, САД, Канаде, Бразила, Русије, Италије, Шпаније, Ирске и Норвешке, а 31 остварење из Србије и земаља бивше Југославије надмеће се за фестивалске награде Коскар и Пирамида.

У домаћој такмичарској селекцији, за главну награду Коскар надмеће се 20 филмова, и то у категоријама: најбољи филм, најбоља филмска прича, најбољи визуелни ефекти, специјално достигнуће и најбољи филм по оцени публике. За Коскара за најбољи филм са подручја бивше Југославије, без Србије, надмеће се седам филмова.

О добитницима Коскара одлучује жири у саставу: Дејан Николај Краљачић, сценариста и режисер (Канада-Србија), Милан Тодоровић, продуцент и режисер (Србија) и Алекса Гајић, стрип-цртач и аниматор (Србија).

За награду Пирамида, на основу фестивалског конкурса за тзв „фоунд фоотаге филмове”, надмећу се четири филма.

Све одлуке ће бити саопштене на завршној церемонији у Дому омладине Београда, у суботу 19. октобра у 19 сати.

Фестивал српског филма фантастике организује удружење Млади кадрови у партнерству са Домом омладине Београда, а под генералним покровитељством Министарства културе и информисања Србије.

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *