У Дражиној организацији – Југословенска војска – током Другог светског рата је проглашено 40 четничких војвода. Од овог броја, 30 је прогласио војвода Илија Трифуновић Бирчанин, а 10 мајор Јездимир Дангић. Рачунајући и војводу Бирчанина, то је укупно 41 војвода.
Сем тога, за сада је познат списак од 56 војводе Косте Пећанца из Јужне Србије који су прешли у Дражину организацију. Тај списак, који је сачинио историчар Александар Динчић, објављујемо у наредном чланку.
Бирчанин је, самоиницијативно или на Дражин предлог, прогласио следеће војводе:
– генерал Мирослав Трифуновић, војвода шумадијски,
– капетан Драгослав Рачић, војвода поцерски,
– поручник Никола Калабић, војвода опленачки,
– мајор Драгутин Кесеровић, војвода копаонички,
– поручник Звонимир Вучковић, војвода таковски,
– поручник Предраг Раковић, војвода љубићки,
– капетан Душан Смиљанић, војвода гружански,
– капетан Александар Саша Михајловић, војвода авалски,
– потпоручник Милутин Јанковић, војвода драгачевски,
– мајор Велимир Пилетић, војвода крајински,
– поручник Нешко Недић, војвода ваљевски,
У Босни: поручник Урош Дреновић и Доброслав Јевђевић.
У Херцеговини> мајор Петар Баћовић (војвода калиновички), Петар Самарџић, поп Радојица Перишић и Саво Ковач.
У Далмацији: поп Момчило Ђујић, Мирко Марић, Брана Богуновић, Мане Роквић и Влада Новаковић.
У Словенији: капетан Карл Новак.
У Црној Гори: генерал Блажо Ђукановић, пуковник Бајо Станишић, капетан Павле Ђуришић (војвода дурмиторски) и капетан Мило Ракочевић.
У Старом Расу: капетан Војислав Лукачевић.
У Врховној команди: мајор Захарије Остојић (војвода дрински).
У штабу војводе Илије Трифуновића: капетан Радован Иванишевић (војвода динарски).
(Извори: Р. и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 1.000; Зборник докумената, том 14, књига 1, 420; АВИИ, ЧА, К-289, рег. бр. 5\1.)
Војводе које је 10. децембра 1941 прогласио командант Источне Босне мајор Јездимир Дангић:
– За Сребренички срез: Перо Ђукановић, Чеда Филиповић и Риста Перић.
– За Зворнички срез: Радивоје Керовић.
– За Рогатички срез: Драго Митровић, Милан Ђерић и Тома Мањкало.
– За Власенички срез: Бошко Перић и Радивоје Косорић.
– За Чајнички срез: Ристо Гавриловић.
(Извор: Б. М. Јевтић, Биографије војвода Југословенске војске у Отаџбини, Београд, 2011.)
