Највећа победа Србске војске у првом Србско-Турском рату 23 августа лета Господњег 1876 била је на Шуматовцу код Алексинца. У лето и јесен – лета Господњег 1876 , у Србији је било око 4.000 Руских добровољаца. Михаил Григоријевич Черњајев “ Словенски Гарибалди ”, “Лав од Ташкента“ …. био је главнокомандујући на Моравском фронту. сочињеније : хаџи Милан Арсеновић
Свако има избор, па и ти роде
Устати,
не предати се,
окупити се у један строј, (а не у групе и групице),
строј РОДОЉУБА,
и стати под заставу Отаџбине Србије и Републике Српске.
Те кренути кроз Српски Род, разбудити га и рећи, да још ништа није изгубљено и да за Отаџбину Србију и Републику Српску, вреди дати и живот.
Јер Отаџбина, не треба само данашњим Србима, већ и онима, који ће се сутра рађати, као и онима, који данас, не могу да се боре. Е, баш зато, не треба очајавати, већ на посао у одбрану српства и Отаџбине. Јер то је одувек, био, посао родољуба. А не испразно странчарање, подметање, љубомора, похлепа, надменост, не уважавање паметнијег и способнијег, цинкарење, исмијавање сељака и радника, пљување народа и кукање, и говорење:
“ма сви су они исти”, или,
“ма шта ја ту могу променити”, или,
“ма баш ме брига, ја ћу се снаћи” или,
“ма биће, како ће бити”…
А не, то је посао за смутљивце, а никако за родољубе, који овога пута, против себе имају издајнике. А издајник се знањем, снагом, заједништвом, одговорношћу, вером, истином, правдољубивошћу и памећу побеђује, а не само храброшћу.
Е зато, нека нам живи Мајчица Србија, и сестра јој Република Српска, као и сви РОДОЉУБИ, али и сав поштени, Српски Род. Од сада, за Србију и Републику Српску све, а за издајнике, ни један миран дан, нити сат, ма ни минут, али ни миран сан.
Јер ако га немају (миран сан), наша дјеца, омладина, родитељи, пензионери, и ми обични, поштени, нормални, незапослени или запослени, а забринути Срби. Е, па зашто би га (сан), онда , дозволили: олошу, цинкарошима, лоповима, убицама, тајкунима, лажним политичарима, дрским издајницима и њиховим слуганима и помагачима. Да, зашто би ми, свим тим штеточинама и непријатељима Српског Рода, дозволили да нас и даље лажу, пљачкају, понижавају, убијају и газе, и то гле дрскости, без икакве овоземаљске казне и одговорности. Јер ето, они то свакодневно говоре, они су власт, и ради тога, они, не требају ни за шта, да одговарају, а поготово, не, пред Српским народом. Јер гле чуда, па тај исти народ је њих изабрао, и дао им повјерење и власт, да они владају, и управљају Отаџбином, баш онако, како се њима свиђа и одговара.
Било би смешно, да то није горка истина, и да то зло, којег нам они, међу нас донесоше и посијаше, и то само са једном жељом, да нас све заједно, цео Српски Род са њим (злом), заразе и поморе. Како је то страшно и злочиначки, према своме народу.
Е зато ја, то њихово зло, нећу њемо проматрати, већ напротив, ево, прије него ли се то деси, уништење Српског Рода, Србије и Републике Српске, ћу о њему (злу), и њима (непријатељима и издајницима), јавно да говорим и упозорим, цео Српски Род. Да се више нема разлога, ради чега би се шутјело, трпјело и гледало, како нам се Отаџбина пљачка, уништава, и у њу, убацује, пожар зла, који ће све да прогута.
Остани СРБин. Пиши ћирилицом.
Нормално, сада се намеће питање, а шта нам је чинити, па одговор је једноставан:
Борити се или не борити, и тако направити избор, као и сав нормалан свет и определити се, између добра (Русија), и зла (Запад), трећег нема.
С поштовањем, М.М.Кнежевић
