Београд – Заборавите на Пожаревац, Смедерево, Голубац и Вршац. Ако се обистине предвиђања научника окупљених око истраживања магазина „Национална географија“, ови градови, заједно са добрим делом планете, наћи ће се под водом. То ће бити последица топљења огромних количина леда на половима. Срећом за панику је још рано – оваква катастрофа догодиће се, под условом да у међувремену ништа не предузмемо, тек за 5.000 година.
Толико је, процењује се, времена потребно да се истопи сав лед на Арктику, Антарктику и Гренладну. Укупна запремина леда на Земљи тренутно је између двадесет и тридесет милиона кубних километара леда. Топљење свега тога довело би до подизања нивоа мора за читавих 66 метара. Довољно да потопи готово пола света, приличан део Европе и око четвртине Србије. На веб-страници „Националне географије“ објављена је и мапа која приказује свет пре и после потенцијалног потопа.
Према тврдњама научника, који упозоравају на катастрофалне последице глобалног загревања, у последњих стотину година, температура Земље порасла је за око један степен на Целзијусовој скали, а ниво океана подигао се за 150 центиметара. Ако се овај тренд не промени, површина наше планете за пет миленијума изгледаће потпуно другачије.
У Србији ће страдати делови који су на малој надморској висини и у близини великих река. Изливањем Дунава настаће и неколико језера. Под водом ће се наћи централни и северни делови.
Највеће промене задесиле би Велику Британију и Ирску. Читава источна обала Уједињеног краљевства била би под водом. Потопљен би био чак и Лондон, а Кент и Норфолк би се свели на мала острва. На европском континенту, Холандија би поделила судбину Атлантиде. Значајан део Данске, Белгије, Естоније и Летоније такође би био поплављен. Црно и Каспијско море би се повезали са Средоземним, а под водом би се нашле огромне области у Русији и Казахстану.
Америка би у случају да се овај сценарио оствари претекла, али житељи Флориде и источне обале не би имали чему да се надају.
Највише штете би претрпели становници Азије. Поплаве у северној Кини и Бангладешу оставиле би без дома 760 милиона људи. Огромни делови Камбоџе и Тајланда би такође страдали. Аустралија би добила море, али би остала без свих својих приобалних градова. Губици би били огромни, с обзиром на то да у приобалним подручјима живи око 80 одсто популације.
У Јужној Америци дошло би до изливања Амазона, који би озбиљно угрозио области које га окружују. Ипак, планине на западној обали заштитиле би остатак континента.
Они који у тренутку несреће буду живели на брдима ипак неће имати превише разлога да ликују. Ако заиста дође до тако великог глобалног загревања, читава планета ће једноставно бити претопла да би се на њој могло нормално живети.
Антартик
Ледени покривач на Антарктику толико је велики да садржи око осамдесет одсто свег леда на планети. Његова величина заштитила га је од топљења током ранијих топлијих периода у историји Земље, укључујући и епоху еоцена која је окончана пре 34 милиона година.
Током овог периода на Земљи готово да није било леда, а температуре на екватору и на половима веома се мало разликовала.
Неподношљиве врућине
Катастрофална предвиђања „Националне географије“ заснована су на претпоставци да ће све Земљине залихе угља, нафте и гаса бити спаљене.
То би ослободило у атмосферу пет милијарди тона угљеника. Планета би постала изузетно топла са просечном температуром од чак 26 степени Целзијуса. То значи да би врућине биле готово неподношљиве.
В. Н. / Новости
