Горажде – Основна школа у Горажду, у источној БиХ, носи име по СС капетану Хусеину ефендији Ђозу, који је у Другом светском рату био имам злогласне нацистичке Ханџар дивизије.
Слободна Босна Како пише сарајевски недељник „Слободна Босна“, након рата Ђозо је одлежао пет година затвора због сарадње са непријатељем и „јер је својим радом подигао морал у непријатељским јединицама“.
Редакцији „Слободна Босна“ стигао је имејл родитеља деце из школе који су, како се наводи, желели да остану анонимни, а у којем наводе своју огорченост због тога што школа у коју иду њихова деца носи име по човеку који је служио у нацистичкој војсци и чије се фотографије у нацистичкој униформи могу лако наћи на интернету.
Иначе, пре промене назива школа је носила име Николе Тесле.
Према доступним подацима, Ђозо није учествовао у војним операцијама, али је као имам 28. Регименте учествовао у бројним активностима и носио официрску униформу за нацистичким обележјима и карактеристичном мртвачком главом на фесу који је био заштитни знак Ханџар дивизије.
На једној од фотографија које се могу наћи на интернет, Ђозо присуствује обуци нацистичких војника у Нојхамер тренинг центру, заједно са контроверзним јерусалимским муфтијом Хај Амин ел Хусеинијем који се лично сусретао с Хитлером.
Ђозо је, наводи се на сајту Ливеwорлднеwс.цом, лично писао Хајнриху Химлеру захваљујући му на донацијама и подршци у оснивању имамске школе:
„Сматрам својом дужношћу изразити захвалност Рајшфиреру у име дивизијских имама и стотина и хиљада сиромашних у Босни. Спремни смо положити наше животе у борби за великог вођу Адолфа Хитлера и Нову Европу“, стоји у писму.
Недељник наводи да је интересантно то да је Ђозо био и Титов преводилац на његовим путовањима по арапским земљама…
О Ђозиној сарадњи са Химлером, додаје се, писао је и немачки магазин „Фокус“.
У Ђозиним биографијама, период од 1941.-1945. се углавном прескаче, а истиче његово реформаторско деловање, као и то да је студирао на чувеном Ал-Азхару у Каиру.
Од 1960. Ђозо ради у Врховном исламском старешинству где је остао све до смрти 1982. године. Током шездесетих и раних седамдесетих година, био је и хонорарни професор Гази Хусрев-бегове медресе, наводи недељник.
