Вијести, Регион

Први „потукао” Хитлера: Заборављени српски ослободилац

spomenik1

Потпуковника Краљеве војске Југославије, Веселина Миситу, врсног обавештајаца, артиљераца, војног аташеа и устаника, који је са малим бројем родољуба учинио све да Лозница и Бања Ковиљача, 31. августа 1941. године, постану први ослобођени градови у поробљеној Европи, више признаје званична историја него град и крај чије је ослобођење предводио и за које је тог дана положио живот.

У Лозници, ни данас, нема ниједне улице која носи његово име. Као утеха, стоји плоча на Робној кући „Јадар“, у спомен њему и устаницима који су тада успели да заробе и 93 немачка војника. Били су то први заробљени фашистички војници са којима су, најчовечније, поступали, прво у Зајачи, а потом у манастиру Чокешини. Српска радикална странка је почетком деведесетих година почела да одаје почаст Мисити, парастосом на његовом гробу, али и јавним указивање на његово и дело његових сабораца. Радикали су подигли и бисту Мисити, уз велике проблеме са тадашњим коалиционим партнерима у власти на државном нивоу, који су чак тражили да буде срушена, што се, ипак, није догодило.

Одмах после петооктобарских промена 2000. године, покренута је иницијатива да Дан ослобођења града, уместо 23. септембра, датума када су га 1944. године партизани ослободили, постане 31. август. Такав предлог није прошао, а као компромисни датум узет је 16. јун, датум када је у Кнежевини Србији Лозница добила статус вароши.

– Потпуковник Мисита није био равногорац, већ врсни официр војске Краљевине Југославије, који је у њој постао најмлађи мајор – каже Зоран Тошић, професор историје, који је са суграђанимом Ивковом Веселиновићем написао књигу о ослободиоцима Лознице из августа 1941. године. – То је био велики датум за читав слободарски свет у Европи, а не само за Лозницу и Србију.

САБОРАЦ

Мисита је боравио у манастиру Троноша, 1937. године, где је упознао јеромонаха Георгија Бојића, који ће му, четири године касније, бити важан ослонац и саборац у ослобођењу Лознице и Бање Ковиљаче. Јеромонах Бојић је, после рата, ухапшен и осуђен на смрт. Стрељан је и, до данас, за гроб му се не зна!

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *