„Будимо достојни јуначке прошлости. Помирење, на коме се с правом инсистира у данашње вријеме, не смије поново да погази мале државе и народе. Не смије да се инсистира на насилном мијењању историје, нема помирења на уштрб истине и правде“, рекао је Николић у ауторском тексту за „Политику“.

Он је подсјетио да се у посљедње вријеме чују гласови оних који Први свјетски рат стављају у контекст данашњег времена, говорећи о Видовданском атентату као о терористичком акту.

„Не можемо на то остати равнодушни. По свему судећи, на дјелу је нови покушај да се Србија неправедно и неосновано прогласи априорним кривцем, који је више пута у историји узроковао свјетске недаће. Отвара се простор да стварни кривци оперу савјест и крваве руке и скину кривицу са својих плећа“, истакао је Николић.

Према његовим ријечима, по трећи пут у распону од једног вијека, Србија некоме смета.

„Да ли ће побједнице дозволити покушаје ревизије историје, измишљањем терористичког акта као разлога за почетак Првог свјетског рата? Да ли су жртве праведне борбе за слободу узалудне? Ми немамо право да останемо нијеми, макар се та лаж оличила у једном једином гласу“, сматра Николић.

Предсједник Србије је подсјетио да су катастрофи Првог свјетског рата претходила стремљења појединих државника да се прегазе други народи, што се види по презиру испољеном према „малим“ народима током анексионе и сарајевске кризе.

„Балканско подручје уплетено је у борбу европских сила за поновну расподјелу колонија. Велико је питање како би Европа изгледала данас да је Србија остала у вазалном односу према Аустроугарској, какав је имала у вријеме владавине краља Милана. Сјетимо се неповољних спољнотрговинских аранжмана и жељезничке конвенције, прихватања окупације Босне и катастрофалног тајног споразума краља с Бечом“, додао је он. Истини за вољу, како је навео Николић, Милан је захваљујући томе испословао круну и многе личне повластице.

„Његовим повлачењем, несталном политиком краља Александра и ступањем на престо Петра Првог послије Мајског преврата, окренуо се точак историје. Србија се окреће рјешавању својих унутрашњих питања и мијења однос према Аустроугарској“, подсјетио је Николић.

„Дакле, увод у Први свјетски рат била је анексија БиХ, са циљем Аустроугарске монархије да освоји некадашње територије Османског царства и да сломи српски отпор и потпуно неутралише, асимилује и маргинализује Србију и српску нацију на територији Босне, Херцеговине, Црне Горе, Старе Србије, Србије, Македоније“, истиче Николић. Како је додао, припреме Аустроугарске и Њемачке за рат трајале су више од шест година.

„У војном смислу, те двије силе биле су ненадмашне. Моменат сукоба је изабрала Њемачка, подстакавши свог савезника Аустроугарску да неоправдано нападне Србију због атентата на престолонасљедника Фердинанда. Покушај да се Србија повеже с тим био је безуспјешан“, рекао је Николић.

Ако је атентат који је починила Млада Босна терористички чин због кога је избио Први свјетски рат, зашто није избио послије атентата на Фрању Јосифа, упитао је предсједник Србије.

„Атентатору Оберданку, коме су Аустријанци изрекли смртну казну, подигнут је у Венецији споменик и прављен читав култ. Када је Италијан Стерле објавио спис у коме велича Оберданка, био је осуђен у Бечу на пет година робије, што је изазвало демонстрације у Италији и затварање универзитета у Риму. Имајући у виду да је окупатор исти (анексија Босне и Херцеговине од стране Беча извршена је 1908. год.) по угледу на Младу Италију настала је и Млада Босна“, закључио је он.

Николић је подсјетио да су послије анексије БиХ 1908. године, у Сарајеву, Мостару, Тузли, Требињу и другим градовима, групе младих свој отпор окупатору изражавале демонстрацијама, спаљивањем аустријских и мађарских застава, растурањем летака и брошура.

„Нису само Срби православне вјере остваривали циљеве Младе Босне, слободу за Босну прије свега. Међу члановима, осим Гаврила Принципа, помињу се и Богдан Жерајић, Недељко Чабриновић, Данило Илић, Боривоје Јевтић, Трифко Грабеж, Јездимир Дангић, Вељко Чубриловић и Васо Чубриловић, Мухамед Мехмедбашић, каснији нобеловац Иво Андрић, Добросав Јевђевић, Јаков Миловић и идеолог организације Владимир Гаћиновић“, навео је Николић.

Он је подсјетио и да ниједан рат прије тога није тако драматично промијенио мапу Европе. „Нестала су четири царства (њемачко, аустроугарско, отоманско и руско), Белгија и Србија су биле тешко разрушене, а Француска, Њемачка и Русија су такође претрпјеле страховите губитке. Србија је, према подацима Конференције мира у Паризу 1919. изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто становништва по попису из 1914. године“, додаје предсједник Србије.

Према његовим ријечима, историја неког оптерећује, неког глорификује, на начин о коме одлучују побједници.

„Помирење, на коме се с правом инсистира у данашње вријеме, не смије поново да погази мале државе и народе. Не смије у данашње вријеме да се инсистира на насилном мијењању историје, нема помирења на уштрб истине и правде“, упозорава он.

Није разлог за Први свјетски рат наводни терористички акт Гаврила Принципа, истакао је Николић, додајући да о томе увјерљиво и документовано пише њемачки историчар Фриц Фишер у својој чувеној књизи „Рат илузија, Њемачка политика 1911–1914“.

„Њемачки цар Вилхелм је био ватрени поборник ратне политике према Словенима, дакле и према Србији:

Борба између Словена и Германа се не може више избјећи, до ње ће сигурно доћи. Када? Видјеће се… Словени нису рођени да би владали, већ да би били слуге и то им се мора ставити до знања“, цитирао је предсједник Фишера.

Цареви њемачке и аустроугарске, Вилхелм и Франц, како је подсјетио Николић, 23. октобра 1913. године споразумјели су се о уништењу Србије, а отуда је немачки цар већ 13. јуна 1914. године у Конопишту убјеђивао Фердинанда о неопходности обрачуна са Србијом и да је тадашњи тренутак најповољнији за рат.

Ипак, подсјећа Николић, Беч није дао потврдан одговор, већ је ситуацију разматрао.

“ Атентат од 28. јуна 1914. године дао је Нијемцима нови полет и они су тражили да се Србија уништи, уз образложење да је то питање опстанка Аустроугарске. Вилхелм је говорио да се са Србима мора рашчистити и по цијену европског рата“, пише у свом тексту Николић.

Клерикалац, напрасит и милитаристички Франц Фердинанд је омражен у Мађарској, додао је Николић, подсјећајући да је аустроугарски монарх обећавао да ће „укротити“ Мађаре. Према Николићевим ријечима, Фердинанд није био омиљен ни од аустријских Нијемаца.

„Показивао је презир према Србима и дошао баш за Видовдан да руководи антисрпским војним маневрима. Атентат у Сарајеву, у Бечу није примљен као неко велико зло, напротив. Гроф Цернин описује ‘штимунг’ у Бечу, да је било више оних који су се радовали него оних који су туговали, а угледни аустријски политичар тога времена Редлих биљежи да се у Бечу нигдје није могла примијетити нека жалост и да је свуда свирала музика…“ додаје Николић.

Он наводи да је атентат на Фердинанда могао да буде повод, околности су биле повољне, а жеље су се поклопиле с могућностима. „Шта је разлог за ново тумачење? Можда стара теорија да савјест може да се опере сребрњацима? Не усуђујем се да размишљам о томе шта ће Србија да преживљава 2041. године, ако овакав распоред снага и утицаја успије да преживи“, истиче предсједник.

Према његовим ријечима, Србија у протеклих двадесет година није имала ни добру, а камоли бриљантну дипломатију. „Постали смо априорни кривац за многе недаће, изазване погрешкама свјетских моћника, за Први свјетски рат, рат у бившој Југославији, не дај боже да су у ово вријеме и неки други јубилеји. Неки су то максимално искористили и капитализовали, али нека се не заносе. Срби се у добру не узносе, а у злу не понижавају. Двадесет година у историјском контексту представља кап у мору. Истина је истина; Србија од истине неће одустати. Храбар и правдољубив српски народ неће устукнути пред силом новца и уцјена. Неће одустати ни када га приказују објешеног на трговима европских градова“, нагласио је предсједник Србије.

Зато данас, како је додао, када се с поносом сјећамо своје храбре и херојске прошлости, трудимо се да је будемо достојни. „Престанимо да тражимо трн у оку својих ближњих, извадимо балван из свог ока и видимо у чему све гријешимо. Треба да се запитамо да ли ће нас бити за сто година с оваквим наталитетом. Да се запитамо како живе Срби у Хрватској, Црној Гори, БиХ, Македонији, шта смо урадили за Србе на Косову и Метохији? Свакодневни проблеми с којима се суочавамо не могу бити изговор за нерјешавање питања судбине нашег народа. На то нас обавезују странице историје коју ће писати наши потомци. До посљедњег даха морамо истрајно да се боримо за истину и опстанак Србије, очување наше територије, наше културе, идентитета, интелекта, језика, историје“, додао је Николић.

„Удружени, ми ћемо успјети“, поручио је предсједник Србије.