Увођење кривичног дела незаконитог богаћења помогло би у борби против корупције и криминала, оцењују из Агенције за борбу против корупције. Из тог тела поручују да се ради на томе да закон о одузимању имовине стечене криминалном делатношћу учини ефикаснијим, а он ће се наћи пред посланицима у марту.
Провера порекла имовине и увођење кривичног дела незаконито богаћење у Кривични законик помогло би у борби државе против корупције и криминала, оцењено је на конференцији Агенције за борбу против корупције.
Члан Одбора Агенције за борбу против корупције Чедомир Чупић истакао је да незаконито богаћење нарушава ред, сигурност и стабилност земље.
„Где год имате ту појаву (богаћење) која се раширила, то друштво је у великим проблемима. Незаконито богаћење продубљује разлике у једном друштву и успоставља доминацију друштвене неједнакости, где се издваја мали проценат осионо и охоло богатих и огроман проценат сиромашних и бедних“, објаснио је Чупић.
Зато је, како је рекао, неопходно законски пратити богаћење, како не би настајало на нелегалан начин.
Провера имовине, према његовим речима, потребна је из пет разлога, а први је због богаћења које настаје отимачинама, крађом и ратним профитерством.
„Такође је провера имовине неопходна због трговине опасним материјалима и средствима, али и због илегалних радњи које нарушавају правила економског и привредног живота“, нагласио је Чупић.
Према његовим речима, имовину треба пратити и због злоупотребе службеног положаја функција у организовању друштва и због корупције која разара друштвени и политички живот.
Да би се пратило и спречило нелегално богаћење, каже Чупић, потребно га је правно регулисати и то прво га уврстити у Устав, али и донети посебан закон о пореклу имовине.
Тај закон, како је објаснио, када су у питању функционери, омогућава да се прати њихова имовина, односно начин на који стичу имовину.
Државни секретар у Министарству правде Данило Николић рекао је да постоји неколико закона који су у функцији борбе против корупције, попут Кривичног закона.
„Ту је и закон о одузимању имовине стечене криминалном делатношћу и настојимо да га учинимо ефикаснијим, применимо по међународним правним стандардима, учинимо уставним и законитим“, објаснио је Николић и додао да тај закон није „закон отимања, него закон где државни органи морају да покажу стручност и способност да докажу незаконито стечену имовину, ону која проистиче из кривичног дела“.
Закон о одузимању имовине пред посланицима у марту
Према речима Николића, тај закон је и био у јавној расправи и додао да ће у пакету кривичних закона бити на пролећном заседању, односно марту.
„Елементи инкриминације кривичног дела које би било названо незаконито богаћење су предвиђени и имају своје изворе у међународним правним актима и то у Конвенцији УН. Та конвенција предвиђа факултативу обавезу држава уговорница да размотре могућност увођења овог кривичног дела. Његовим увођењем би се знатно олакашало доказивање, односно релативно лако би се долазило до осуде“, указао је Николић.
Шеф одсека за унакрсну проверу пореске имовине Драги Грујић, говорећи о Правилнику о унакрсној провери имовине рекао је у Пореској управи немају много искуства о унакрсној провери и додао да не постоји Закон о унакрсној провери имовине.
„Оно што сада постоји је закон о пореској администрацији и пореском поступку у оквиру кога је у неколико чланова предвиђена метода унакрсне процене ради утврђивања пореза на доходак грађана на непријављене приходе“, објаснио је Грујић.
Говорећи о пракси са којом се судије срећу, судија Врховног касационог суда Биљана Синановић истакла је да постоји проблем доказивања одређених кривичних дела.
„Можемо да уведемо нови законски члан, али ће он онда важити од тренутка када буде уведена за поступања радње лица од тог тренутка. Један од основа кривичниог законодавства мора бити и јесте начело законитости и ми то не можемо ни у којој ситуацији нарушавати. Значи потпуно не важи ни ретроактиовност примене кривичкног закона“, закључила је Синановић.
