Размишљање и одсликавање младих људи који су приступили странкама и од себе направили ништице, копије лидера, ради наводне каријере је жалостан чин. Јер тим неделом, млади људи су (послушништвом), од себе направили штеточине.
И тим чином – неделом, штете и себи, али и народу, па и будућим генерацијама које долазе, јер им тим неделом, убијају вољу да се борбе против ЗЛА. То јест, улизица, полтрона, послушника, преко којих се руши свака држава. Али да се против штеточина треба борити, треба, ту нема и не сме бити дилема. Ево, и овај мој јавни иступ, показује да нису сви људи гњиде, и да има и оних који се боре на овај или онај, другачији начин, против тога ЗЛА, о којем сведочим.
Радо Србин/Србкиња иде у војнике.
Да, ЗЛА, које се зове полтронство, незнање, кукавичлук, незамерање, неразмишљање, некртичност и неизграђеност свога достојанства, свог става, свога мишљења и своје личности. Што је, признаћете, најопасније по један народ и једну државу.
Ако човек нема самопоштовање, лични став, осећај за правду и истину, и друге моралне вредности, без обзира на титулу коју је стекао (многи је купују), и не може се назвати човеком, већ олошем и отпадником од људског рода. А, ако се таквима (олошу), дозволи да заузму политичку власт, у било којој држави на свету, имаће се оно, што се зове, беда, лаж, незапосленост, охолост, неплаћање радника, безперспективност, муку, од које се човеку све гади, па и то, што је жив.
Србин и са 12. година. Или не?
Е сад долази питање, па ко то, све негативно (ЗЛО), може променити, па наравно, човек, ЧОВЕК који се не слаже са поменутим негативностима. A да ли то може учинити (промијенити постојеће стање), један појединац, неки усамљени човек, не, никако, не може то урадити нико сам, па ни један појединац, без обзира ко он, и какав био. Јер за било какву промјену у држави, потребна је народна воља и подршка од људи – народа, људима, појединцима или групама, који хоће да мјењају и отјерају ЗЛО. Али да би га избацили (сво зло), завиримо прво у себе, своје душе и одговоримо, прво себи, ко сам, и шта сам, шта хоћу, а шта нећу, коме припадам, а коме не припадам, шта могу, а шта не могу, шта знам, а шта не знам, и добиће се одговор, да ли у ЗЛУ живите, или не живите.
Ако видите ЗЛО, добићете и одговор (ако сте човек), треба ли ЗЛО, прво избацити из моје душе, моје куће, па онда, и, из моје државе . Ето, из тих разлога се оглашавам, и Вама, Српски Роде, који хоћете да се обрачунате са ЗЛОМ, дајем своју отворену и јавну подршку. Како би се то велико ЗЛО, које се у последњих двадесетак година наталожило и разиграло по Србији и Републици Српској, занавек победило и протјерало, наравно уз Божију припомоћ, из нашега целога Српског Рода. Јер док год међу нама, постоји, ма само и један појединац, који о злу, неправди и неморалу смије јавно да збори и сведочи, постоји и шанса да се ЗЛО победи. А народ ослободи и одусправи, и тај беспотребни страх са себе збаци. Зашто, па из простог разлога, што ни један човек, ма ко он био, није добио два, или више живота на земљи, већ један, једини. Којег (живот), па он, тај човјек, по својој слободној вољи треба да проживи, овде, на земљи. А проживети свој живот, човек може часно и достојанствено, или као бедник, олош, потрчко и полтрон. Ма једном речју ништица, која ће на крају свога живота (смрти), са својим делом или неделом, морати изаћи пред Бога. Тог Створитеља свега. И то је највећа и најлепша правда, која нам је од Господа Бога дата. И то, као слободна воља, слободан избор, бити човек или нечовек.
Ја изабрах, а ти мили сабрате, из Рода ми Српског, одлучи ли, и избра ли, по својој, или туђој вољи.?!
Српски песник за децу и одрасле,
Милосав Миле Кнежевић, раб Божији.
