Проблеме с отплатом кредита има близу 40 одсто грађана у БиХ, а вриједност имовине под хипотекама је око 150 милиона КМ (76,6 милиона евра), што је разлог да се и на овом подручју људи интересују за могућност доношења закона о личном банкроту.
Предсједник Удружења за заштиту жираната БиХ, Јовица Цвјетковић, рекао је да ће Удружење овакву иницијативу подржати, јер би то било рјешење за оне који не могу да отплаћују своје дугове.
Цвјетковић је рекао да је суштина личног банкрота, у земљама где он постоји, у томе да се физичком лицу које прогласи стечај омогући да задржи дио имовине, а да лични стечајни управник даје предлог надлежном суду за продају њеног већег дијела, али и отплату дијела дугова из будућих прихода дужника током наредних година.
Међутим, он сматра да је у БиХ то тешко изводљиво, као и да се банке с тим неће сложити.
„Не може да постоји лични банкрот у ситуацији кад је банка клијенту дужнику, с којим је у договору, дала десет, 20 и више кредита с милионским износима, и на незаконит начин преварама увукла жиранте у отплату кредита. Сврха личног банкрота није да се дужник преварант законски ослободи дуга“, објашњава Цвјетковић.
Предсједник Удружења банака БиХ, Радован Бајић, каже да „банкротирати не значи бити ослобођен од обавеза, јер свако ко има дуг мора да га отплати“, те да Удружење нема ништа против рјешења о личном банкроту, које ће овај проблем законски регулисати.
