БиХ не може у ЕУ зато што Срби још желе велику Србију, рекао је јуче у Нјујорку Бил Клинтон, бивши амерички предсједник, приликом церемоније званичног декласификовања око 300 докумената ЦИА о рату у БиХ у Литл Року.

„Данас (уторак) се у Бриселу одржава састанак да ли БиХ може ући у ЕУ. Сада вјероватно не може јер не могу да успоставе националне институције које би им омогућиле пуноправно чланство зато што Срби и даље желе да се прикључе некој великој Србији“, рекао је Клинтон.

Клинтон је истакао да се залагао за подизање ембарга на увоз оружја Бошњацима и Хрватима који, за разлику од Срба, нису имали оружје, те за амерички војни ангажман у БиХ како би било спријечено етничко чишћење Бошњака. Према његовим ријечима, у рату је убијено између 100.000 и 300.000 људи. Међутим, рекао је и да је, захваљујући зони забране лета, затим летовима којима је достављана помоћ и осталим хуманитарним напорима број жртава са „130.000 мртвих 1992. спао на 3.000 1994. године“.

Рекао је да ће документи ЦИА који су декласификовани показати да коријени рата нису у међуетничкој мржњи, већ у глади за моћи појединих политичара.

„Када будете читали документе, видјећете да није истина да су се ти људи увијек међусобно мрзили. У Сарајеву су Срби, Бошњаци и Хрвати у миру живјели пет вијекова“, рекао је Клинтон.

Иако је, како је рекао, од почетка желио да се Америка војно супротстави етничком чишћењу Бошњака, то није могло због противљења Европљана.

„Ворен Кристофер је отишао у Европу и рекао им то, а они су му рекли да се врати кући. Они нису имали намјеру да нас подрже у томе. Рекли су да су ствари под контролом“, рекао је Клинтон.

Прекретница у рату је била, како је истакао, тренутак кад су Хрвати и Бошњаци изгладили своје размирице, завршили међусобни рат и почели борбу против Срба.

У то вријеме је, како је навео, одобрен план ваздушних напада, који је подразумијевао два кључа, односно сагласност НАТО-а и УН-а.

Додао је да је рат завршио Дејтонским споразумом послије ваздушних удара против Срба након што су у Сребреници убили 7.000 Бошњака и након што су гађали пијацу Маркале у Сарајеву.

Пажљиво ишчитавање око 3.000 страница докумената показује неке неконзистентности у Клинтоновом говору. Иако Клинтон тврди да је отпочетка хтио војну интервенцију, али да су то Европљани спријечили, у документима се види нешто другачија слика. Тако, на примјер, на једном од првих директорских састанака Клинтонове администрације 5. фебруара 1993. његов савјетник за националну безбједност Сенди Бергер тврди да се Клинтон у кампањи залагао за увођење зоне забране лета, енергичнији приступ достављања хуманитарне помоћи и разматрање опције укидања ембарга на оружје БиХ, али не и за војну акцију. На том састанку је потпредсједник Ал Гор рекао да би се и он и Клинтон успротивили војној акцији, док је Бергер рекао да је Босна европски проблем, и да они треба војно да интервенишу. Клинтон се распитивао о ситуацији у Сомалији, али није рекао да би подржао војну акцију. Документ од 2. августа 1993, на примјер, показује да су Европљани нудили Американцима мјесто команданта УНПРОФОР-а, али то је одбијено.

„Генерално осјећање за столом свих саговорника је било да би то било превише мијешања САД“, стоји у документу у којем се расправља о ситуацији у Тузли. У документу од 3. јуна 1993. такође се говори негативно о војном ангажману. Ствари се нису промијениле ни 1995. године. Тако из документа од 20. јуна 1995. видимо да „Силајџић жели од САД да направи савезника“, те су Силајџића упозорили да, ако бошњачка офанзива пође по злу, не очекују америчку војну подршку.

Што се тиче ембарга на оружје, све анализе ЦИА показују да би то била лоша одлука, па је ембарго дигнут тек у јуну 1996. године, уочи почетка Клинтонове предизборне кампање.

Судећи према документима ЦИА, проблем са Европљанима није био то да су они одбили америчку помоћ, већ су одбили отворено америчко стављање на страну Бошњака, с обзиром на то да су, како пише у документима, Американци експлицитно одбијали ударе против Бошњака. Документ од 12. августа 1994. показује да генерал УН-а Мајкл Роз упозорава да би кршење заштићених зона требало да се односи и на Бошњаке, али да САД експлицитно говоре да ће искористити принцип два кључа како би спријечили нападе на Бошњаке. Документи које смо протеклих дана објавили показују да су Бошњаци изазивали из заштићених зона, а да су САД то свјесно занемаривале.

Коментариши чланак

Коментара