Вијести, Регион

Каиш стеже и штедњу

Kasica-1

Грађанима Србије све је теже да неки динар оставе са стране. Камата на девизну штедњу упола мања него прошле године. Зајмови за привреднике и даље скупи, а банкари истичу да ће бити јефтинији кад им се смање трошкови пословања и поправи кредитни рејтинг земље.

Последњих месеци становници Србије успевају да уштеде 600 динара месечно мање него пре годину дана – око 4.200 динара. Разлог за то је тешка економска ситуација, кажу истраживачи, и додају да је све више оних који уопште не штеде. Истовремено, камате на штедњу у еврима готово су преполовљене.

Штеди ко може, ретко да се нешто купи или реновира стан. Жене би штеделе више, али не могу јер имају мање новца, па је типичан штедиша мушкарац који новац орочава на 12 месеци.

Вишња Рубин из Ерсте банке каже да је просечан штедиша приватник стар између 40 и 50 година и има уштеђевину нешто већу него прошле године око 10.500 евра.

Готово половина грађана новац чува и у сламарици, а они који су га поверили банкама нису задовољни каматом. На динаре је око 10 одсто, а за девизе између два и три одсто годишње – у просеку два одсто мања него пре годину дана.

Народна банка препоручује банкарима да зарад финансијске стабилности не повећавају камате, а они, кажу, пажљиво слушају њене савете.

Горан Питић из банке Сосијете женерал верује да ће се банке мање више понашати на сличан начин. „За оне који нуде високе каматне стопе у периоду штедње представља знак да им нешто недостаје у профилу пословања“, оцењује Питић.

Уз савет да не дижу камате на штедњу, Народна банка додаје да је то и услов за пад каматних стопа на кредите грађанима и привреди. Банкари одговарају да је то тешко изводљиво, јер је много других разлога због којих су зајмови у Србији скупљи него у региону.

Филипос Караманолис из Еуробанке сматра да су каматне стопе релативно високе. Оне не покривају увек цену по којој се банка задужује, до обавезне резерве код Народне банке, напомиње Караманолис.

Верољуб Дугалић из Удружења банака Србије наводи да је код привреде лоши зајмови износе 25 одсто. Шест милијарди је износ резервација, а капитал банака 5,2 милијарде. Наравно да ће се то прелити на камате. Тешко је то у кратком року излечити, објашњава Дугалић.

Најбоља предузећа и сада могу да се задуже по камати од три одсто, тврде банкари и додају да ће то моћи и остали када им се смање трошкови пословања и поправи кредитни рејтинг земље.

Коментариши чланак

Коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *