Сваки пут када у новинама, на радију или телевизији чујем, видим или прочитам неко ново сензационално откриће које иде у прилог тези да су народи на овим просторима старији од Дарвинових мајмуна, обузме ме нека чудна “годрина” помешана са осећањем стида.
Драго ми је зато што ће ми дан бити испуњен потребном дозом лаког штива и што нећу морати да чекам поноћ како бих у “Древним ванземаљцима” сазнао да ме нису родили матер и ћаћа већ да, заправо, потичем са неке далеке планете близу Сиријуса. С друге стране, стид ме је што јарани Семира Османагића, који већ годинама дефилују у овој популарној емисији на “Хистори ченелу”, нису ни за принети појединим српским, хрватским и бошњачким “научницима” који откривају неоткривене тајне.
Љубитељи скривене историје тако су, између осталог, имали прилику да од овдашњих “ауторитета” сазнају да су Срби, некада давно, насељавали дословно сваку тачку на овој планети, од Исланда до Јапана, да су Хрвати изгубљено аријевско племе које, гле чуда, има невероватну генетску сличност са ишчезлим Перзијанцима, док Бошњаци сто одсто вуку корене од градитеља пирамида које су пре стотинак хиљада година доминирале пејзажом код Високог.
Да расправа о високим темама које “третирају” целе народе не би постала досадна, аутори ових фантастичних прича досетили су се да би отупелој публици требало севирати и нешто ново, а шта може да буде атрактивније од испитивања порекла личности које су обележиле простор и време у којем су деловали?
Милутину Тесли, благодарни син Никола, 1889.
Ето тако, пре пар дана, налетим на интересантну дискусију хрватских “знанственика” о томе чији је “кадар” Никола Тесла. Из жестоке расправе у којој су се потезали чврсти “аргументи” као што је фамозни Теслин дневник, папир који су пре пар година “открили” опскурни ликови из некакве Хрватске православне заједнице (?), извукао се закључак да је Никола Тесла, син српског православног свештеника, без дилеме хрватски научник?! Дискутанти, додуше, нису помињали безначајну ситницу да је родна кућа “њиховог” научника у Смиљану била до темеља спаљена и 1941. и 1995. године, а да је славни проналазач једино могао да захвали судбини што је као младић отишао у бели свет, иначе би, вероватно, с почетком Другог светског рата, завршио у некој личкој јами.
Никола Тесла
Натераше ме људи, ни кривог ни дужног, да свечано повучем све што сам икада говорио или помислио против часних истраживача феномена древних ванземаљаца! За разлику од њихових хрватских колега, сензационална открића Османагићевих јарана никад ми нису изазвала моменталну дијареју.
Извор: Прессрс.ба – Бања Лука/Борис Кнежевић
