Вијести, Регион

Хрватска од 1. јула без прошека и мармеладе?

022443
Информација да хрватски винари од 1. јула више неће моћи да користе име прошек на својим производима, јер је Европска комисија закључила да тај назив подсјећа на заштићену италијанску врсту вина „Просеко“, изазвала је панику међу произвођачима.

Према ријечима директора Управе за сигурност и квалитет хране, Јелене Ђугум, иста судбина, уласком Хрватске у Европску унију задесиће и мармеладу.

„У Европској унији постоји регулатива коју смо ми преузели, да су мармелада само они производи добијени од лимуна, а код нас је то била шљива. Значи, даном уласка, производ од шипка више нећемо моћи да називамо мармеладом, због тога што на тај начин збуњујете потрошаче. Ми ћемо тај производ морати или да сврстамо у категорију џема, или ће нека друга врста производа рецимо бити намаз“, објашњава Ђугум, а преноси Тпортал.

Сада се поставља питање да ли још неки традиционални хрватски производ чека слична судбина и како ће у Хрватској изаћи на кај са тим проблемом.

Томислав Галовић је још 1997. године заштитио славонски кулен као изворни хрватски производ, за који је добио бројне награде и признања.

„2001. године сам заштитио робни жиг, правнички прецизно речено, дакле као бренд, тренд марк славонски домаћи кулен Галовић. На тај начин сам себи осигурао ексклузиву да сам заштићен и да могу да користим назив тог производа и да га стављам у промет под називом славонски домаћи кулен Галовић“, објашњава Галовић.

Од 2003. године то могу да учине само удружења, у овом случају Удружење произвођача славонског кулена, па ће се за овај специјалитет поново морати да тражи ознака изворности и географског поријекла.

За разлику од кулена, као преносе хрватски медији, прича са прошеком неће ићи глатко.

„То је напросто невјероватно, да је нешто што је требало да буде перјаница, нешто на шта је можда требало надоградити бренд, и што је требало да припомогне чувању Далмације у ЕУ, жртвовано због нечијих личних интереса, очито неких лобија у пољопривреди“, каже Антун Планчић, који се винарством бави од средине 80-их година прошлог вијека.

Он је рекао да се овај посао у његовој породици преноси нараштајима, и да га је вијест да након уласка у ЕУ, традиционално далматинско пиће више неће носити назив прошек, дотукла.

Срећом по неке друге произвођаче, они који су своје производе заштитили са ознаком географског поријекла, неће имати проблем са европским правилима. У Хрватској је сада под заштитом 12 производа, рекла је Ђугум.

„Са ознаком изворности су истарски пршут, вараждинско зеље, огулински кисели купус и екстра дјевичанско маслиново уље Црес, док је са ознаком географског поријекла вировитичка паприка, барањски кулен, далматински, дрнишки и крчки пршут, лички кромпир, месо загорског ћурана и јело Пољички сопарник“, објаснила је она и додала да су у процедури за заштиту вишња мараска и неретванска мандарина.

Са друге стране, како пише Тпортал, шта ће бити са прошеком и мармеладом зависиће и од хрватских посланика у европском Парламенту и њиховог умећа лобирања.

Коментариши чланак

Коментара