Хрватска је по висини стопа ПДВ-а у самом европском врху, а најављено повећање међустопе ПДВ-а с 10 на 13 посто доноси додатни немир у привреду и шаље поруку о нестабилном пореском окружењу, упозорава Марина Кеснер-Шкреб у новом „Актуелном освту“ Института за јавне финанције.
Најављено је да та међустопа треба да ступи на снагу 1. јануара 2014. године, што значи да би већ за три мјесеца већи ПДВ требало да се обрачунава на јестива уља и масти, бијели шећер, дјечју храну, снабдијевање водом, угоститељске и туристичке услуге, одређене новине и часописе, улазнице за концерте и часописе за културу и умјетност.
„Три постотна бода наизглед не представљају велику промјену, али су импликације много веће: стопе ПДВ-а ће бити међу највишим у ЕУ, а нова пореска промјена доноси додатни немир у привреду и шаље поруку о нестабилном пореском окружењу“, упозорава Кеснер-Шкреб, преноси регионални портал Сеебиз.
Износећи податке о општој, међустопи и сниженој стопи ПДВ-а у 28 земаља чланица ЕУ, Кеснер-Шкреб истиче да су општа и предложена међустопа ПДВ-а у Хрватској више од просјека земаља ЕУ. Општа стопа у Хрватској је 25 посто, док је за чланице ЕУ просјек 21,5 одсто. Код међустопе у Хрватској се предлаже 13 одсто, док је просјек у ЕУ 10,4 одсто.
Снижена пак стопа ПДВ-а у Хрватској од пет одсто нижа је од просјека ЕУ који износи 6,7 посто.
„Иако је велики број земаља ЕУ током привредне кризе повећао опште стопе ПДВ-а, Хрватска се с том стопом од 25 посто, једнаком оној у Шведској и Данској, налази у самом европском врху. Надмашује је једино Мађарска са стопом од 27 посто“, примијетила је Кеснер-Шкреб.
Хрватска би, наводи Кеснер-Шкреб, након повећања међустопе на 13 посто опет била међу рекордерима у ЕУ јер ће по висини те стопе бити четврта, одмах након Мађарске (18 посто), Финске (14 посто) и Ирске (13,5 посто).
И земље нашег окружења користе ниже међустопе од оне која се предлаже за Хрватску – Аустрија 12 посто, Италија 10 посто, а Словенија нема уопше међустопу, већ користи снижену од 9,5 одсто.
„Није проблем само то што ћемо по висини стопа ПДВ-а бити у самом европском врху, већ што се хрватске стопе ПДВ-а пречесто мијењају“, сматра Кеснер-Шкреб.
